УДК 342.738:061.1EU
Библид: 1451‑3188, 25 (2026)
Vol. 25, No 94-95, стр. 94-119
ДОИ: https://doi.org/10.18485/iipe_ez.2026.25.94_95.5
Изворни научни рад
Примљено: 13 May 2026
Прихваћено: 02 Jun 2026
Нормативне паралеле заштите личних података у Европској унији и у Републици Србији
Uljanov Sergej (Fakultet za poslovne studije i pravo, Univerzitet \\\"Union - Nikola Tesla\\\", Beograd), sergej.uljanov@fpsp.edu.rs
У ери четврте индустријске револуције, подаци о личности постали су jедан од највреднијих ресурса дигиталне економије, али истовремено и једна од најрањивијих тачака приватности појединца. Њихово масовно прикупљање, алгоритамска обрада и глобални проток информација наметнули су потребу за чврстим и униформним правним оквиром, којиможе да одговори на изазове које традиционално право није предвидело. Овај рад анализира степен усклађености и кључне нормативне паралеле између правног оквира заштите података о личности у Европској унији (ЕУ) и Републици Србији. Централни предмет истраживања је однос између Опште уредбе о заштити података (General Data Protection Regulation – GDPR) и домаћег Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) из 2018. године. Аутор полази од тезе да је Република Србија, у оквиру процеса европских интеграција, извршила екстензивну хармонизацију прописа, преузимајући основне концепте, начела обраде и права лица на која се подаци односе из европског модела. У првом делу рада разматрају се еволутивни процеси који су довели до усвајања актуелних прописа, док се централни део бави компаративном анализом института као што су начела обраде, правни основи и улога надзорних тела. Посебан акценат стављен је на институционални оквир, упоређивањем овлашћења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у Републици Србији са надзорним телима у државама чланицама ЕУ, уз осврт на значајне разлике у казненој политици и механизмима принуде. Завршни сегмент рада посвећен је изазовима прекограничног преноса података и перспективама Републике Србије у погледу добијања Одлуке о адекватности од стране Европске комисије. Закључна разматрања указују на то да, упркос високом степену нормативне усклађености, практична примена и обезбеђивање пуне ефективности права у Републици Србији и даље наилазе на изазове услед специфичних друштвено‐правних околности и административних капацитета.
Кључне речи: : Заштита података о личности, General Data Protection Regulation (GDPR), Закон о заштити података о личности (ЗЗПЛ), Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, хармонизација права
