УДК 343.343.6:341.176(4)
Библид: 1451‑3188, 25 (2026)
Vol. 25, No 93, стр. 89-109
ДОИ: https://doi.org/10.18485/iipe_ez.2026.25.93.5
Изворни научни рад
Примљено: 26 Jan 2026
Прихваћено: 15 Feb 2026
Европски приступ кријумчарењу миграната
Buha Milijana (Pravni fakultet Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska), milijana.buha@pf.unibl.org
Кријумчарење лица (миграната) представља један од озбиљнијих облика прекограничног организованог криминала, који не угрожава само безбједност држава чланица Европске уније (ЕУ), већ и животе и основна људска права миграната. Прописи ЕУ обавезују државе чланице да кривичноправно инкриминишу свако намјерно помагање неовлашћеног уласка, транзита или боравка странаца када је извршено ради стицања имовинске користи. Такође, европско законодавство захтјева строжије кажњавање тежих облика кријумчарења миграната, као што су дјела извршена у оквиру организоване криминалне групе, уз угрожавање живота или здравља миграната, или уз поступање које је нечовјечно или понижавајуће. За теже облике кријумчарења лица захтијева се увођење одвраћајућих казни, што подразумијева строжије затворске санкције и проширену конфискацију имовине прибављене извршењем кријумчарења лица. Прихватање захтјева ЕУ за строжијим кажњавањем кријумчарења лица посебно је значајно за Босну и Херцеговину и за Србију, јер се обје државе налазе се на такозваној „балканској мигрантској рути“, што их чини посебно изложеним дјеловању организованих кријумчарских мрежа и повећаном ризику од извршења тешких кривичних дјела повезаних са илегалним миграцијама.
Кључне речи: Кријумчарење лица, прописи ЕУ, трговина људима, казне
