Однос између права на пословни углед правних лица и слободе изражавања

Marinac Nina (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), marinacsnina@gmail.com

У предметном раду анализира се однос права на пословни углед правних лица и слободе изражавања. Аутор полази од тезе да је право на пословни углед зајемчено европским, као и правним прописима Републике Србије, али да су његово дефинисање, обим и правна заштита недовољно прецизни. У квалитативној анализи коришћен је дескриптивни метод за приказивање нормативног оквира којег је поставила Европска конвенција о људским правима и пракса Европског суда за људска права. Исти метод послужио је и код изношења приказа законодавних и практичних решења у Републици Србији, с циљем указивања на правне недостатке постојећег система и изналажења конкретних решења. У раду се закључује да је право на пословни углед правних лица директно детерминисано и дефинисано слободом изражавања и да постојећи европски систем и систем Републике Србије не одговарају тренутним приликама у којима правна лица располажу све снажнијим капацитетом економске моћи, оличеном у њиховом пословном угледу. Истовремено се изводи и закључак да се овим субјектима не омогућава да пословни углед адекватно заштите. Заокрет у доскорашњем приступу у европском систему представља посматрање права на пословни углед као имовине коју субјект поседује, што је иновативно, али недовољно развијено решење. Аутор рада подржава решење које подразумева да правна лица поред накнаде материјалне штете, чије доказивање у пракси често постаје probatio diabolica, имају право на накнаду и нематеријалне штете, по узору на част и углед физичких лица и њихову заштиту од лезионо способних информација, јер сматра да овакво решење одговара савременим изазовима и супротставља се практичним проблемима постојећег система.

Кључне речи: Пословни углед, слобода изражавања, Европска конвенција за заштиту људских права, Еврoпски суд за људска права, SLAPP тужбе, Србија