ПРЕКОГРАНИЧНИ ПРЕНОС ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ У ДОМАЋЕМ ПРАВУ И ПРАВУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

KALABA Ostoja (Doktorand, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, savetnik u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Novi Sad), kalaba.ostoja@gmail.com

Усвајањем новог Закона о заштити података о личности 2018. године и његовим ступањем на снагу унете су многе новине у правни систем Републике Србије, по угледу на Општу уредбу о заштити података о личности ЕУ (ГДПР) која регулише општи режим обраде података, и тзв. Полицијску директиву (ЛЕД) којом се регулишу питања обраде података о личности коју врше надлежни органи у сврхе спречавања, истраге и откривања кривичних дела, гоњења учинилаца кривичних дела или извршења кривичних санкција, укључујући спречавање и заштиту од претњи јавној и националној безбедности (посебан режим обраде података), у погледу разраде већег броја питања која су се тицала прикупљања, држања, коришћења, преноса и других радњи обраде података о личности, уз мањи или већи степен његовог прилагођавања карактеристикама домаћег правног система. Имајући у виду сложеност тематике заштите података о личности, фокус овог рада биће на анализи одредаба важећег правног оквира из области заштите података о личности, које се односе на прекогранични пренос података о личности у праву ЕУ и праву Републике Србије, са акцентом на општи режим обраде података, уз осврт на правне могућности спровођења ове радње обраде и њихову међусобну усклађеност. Циљ анализе јесте утврђивање у којој мери је пренос података о личности на адекватан начин регулисан у праву Републике Србије, који су његови потенцијални недостаци, где би се могла пронаћи одређена решења, те у ком степену је овај сегмент обраде података о личности усклађен са правом Европске уније користећи позитивноправни и упоредноправни метод.

Кључне речи: Пренос података о личности, ГДПР, Закон о заштити података о личности, прекогранични пренос