УДК 327.56::351.88(4-672EU)
Библид: 1451-3188, 22 (2023)
Vol. 22, No 81-82, стр. 183-194
ДОИ: https://doi.org/10.18485/iipe_ez.2023.22.81_82.11

Изворни научни рад
Примљено: 09 Jan 2023
Прихваћено: 16 Feb 2023

ЕВРОПСКИ ОДБРАМБЕНИ ФОНД

BJELICA VLAJIĆ Iris (Ministarstvo odbrane Republike Srbije), iris_bjelica_vlajic@yahoo.com

Настојање Европске уније (ЕУ) да ојача сопствену безбедност и одбрану, и да своје одбрамбене капацитете ојача на начин да могу деловати независно од спољних фактора као што су Сједињене Америчке Државе (САД), од пресудне је важности за цео европски континент. Почетак функционисања Европског одбрамбеног фонда, намењеног координацији и повећању улагања у одбрамбене сврхе држава чланица ЕУ, управо означава нову етапу у развоју њене Заједничке безбедносне и одбрамбене политике (ЗБОП), као и њен покушај да се након више деценија изградње институционалне архитектуре осамостали од неевропских добављача и ресурса. Развој савремених међународних односа у којима ЕУ има истакнуту улогу, међутим, није довео до промена у позиционирању ЕУ према Северноатлантском савезу (НАТО), будући да обе организације деле исте вредности и да се ЕУ и даље ослања на НАТО капацитете за своју одбрану. То свакако има одређени значај и за однос ЕУ према трећим земљама које су кандидати за приступање у њено чланство. Тако се од држава кандидата очекује да се усагласе са институционалним оквиром којег је поставила ЗБОП. Република Србија у том погледу има тачно одређене обавезе. Иако нема могућност коришћења средстава из Европског одбраменог фонда, Република Србија на основу уговора са Европском одбрамбеном агенцијом (ЕДА), има могућност бољег разумевања и укључивања у истраживања нових технологија од значаја за европску безбедност.

Кључне речи: Eвропски одбрамбени фонд, ЗБОП, ЕУ