ПРАВО НА СЛОБОДУ ИЗРАЖАВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ПРАКСИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

KOVAČ Kristian Z. (Doktorand, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu), kristian.kovac@yahoo.com

У овом раду аутор анализира праксу Европског суда за људска права у предметима који су се водили по представкама против Републике Србије, а по основу члана 10. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, којим се гарантује право на слободу изражавања. Европски суд за људска права, у предметима против Републике Србије, донео је укупно осам пресуда у којима је констатовано постојање повреде права на слободу изражавања подносилаца представки. Аутор истражује на шта су се наведени предмети односили, класификује их, те утврђује због чега је у сваком од ових предмета Европски суд за људска права установио постојање повреде права на слободу изражавања. Аутор се на почетку рада у кратким цртама осврће на правно регулисање слободе изражавања у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Предмети вођени против Републике Србије по основу члана 10. могу се поделити на оне који се односе на повреду права на саопштавање информација и идеја, као и на предмете који се односе на повреду права на примање информација и идеја. Такође, предмети који се односе на повреду права на саопштавање информација и идеја могу се поделити на оне у којима је представка поднета од стране политички експонираног лица, на оне у којима је представка поднета од стране новинара, као и на предмете у којима је подносилац представке физичко лица које није јавно експонирано. На крају, констатују се заједничке карактеристике ових предмета.

Кључне речи: слобода изражавања, Европска конвенције за заштиту људских права и основних слобода, судска пракса, Европски суд за људска права