Предлог Директиве о одговорности за вештачку интелигенцију

Dabić Dragana (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs

Иако постоји велики број иницијатива, како на нивоу националних јурисдикција тако и на глобалном нивоу (предлози о међународним споразумима или оснивању међународног тела за надзор), до сада је само Европска унија (ЕУ) учинила иоле озбиљан покушај да грађане заштити од ризика повезаног са коришћењем система вештачке интелигенције. Европски акт о вештачкој интелигенцији ступио је на снагу 1. августа 2024. године. У дискусијама које су се водиле о његовој садржини, једна од главних критика била је усмерена на недостатак индивидуалних правних лекова. У међувремену, Европска комисија је сачинила нацрт Директиве о одговорности за вештачку интелигенцију, чије су одредбе предмет овог рада.Предлог Директиве се разматра у целости, како би се указало на значај предметне материје и пружила основа за даља истраживања. Из анализе произлази да, уколико садашњи текст Предлога Директиве не буде измењен, оштећени би се могао суочити са препрекама у доказивању постојања узрочно-последичне везе у причињеној штети, нарочито када су у питању системи вештачке интелигенције које Акт о вештачкој интелигенцији не класифкује као високоризичне. Правила о вануговорној грађанскоправној одговорности у вези са вештачком интелигенцијом остају на позицијама субјективне одговорности (одговорности по основу кривице) како би се олакшала позиција оштећених лица. Такав приступ је потврђен и кроз фазни поступак имплементације Предлога Директиве, јер је тек у другој фази пројектована могућност да се пређе са субјективне на објективну одговорност за штету.

Кључне речи: ЕУ, Предлог Директиве о одговорности за вештачку интелигенцију, Европски акт о вештачкој интелигенцији, вануговорна грађанска одговорност за штету, регулаторни оквир