Право на чисту воду према законодавству Европске уније

Bjelica Vlajić Iris (Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Beograd), iris_bjelica_vlajic@yahoo.com

Залихе чисте, слатке воде представљају важан ресурс значајан за опстанак свих живих бића. Опстанак захтева свеобухватно и рационално управљање ресурсима и препознавање међусобне повезаности елемената који се односе на питку воду. Због комплексности материје, заједнички став о праву на приступ води много је теже постићи од консензуса о политичким правима. У законодавству Европске уније овај проблем је препознат кроз пружање гаранција остваривања права на воду, кроз заштиту свих водних ресурса којима би се задовољиле све веће потребе људи за водом у свим њиховим делатностима, уз истовремену заштиту екосистема. У том смислу, надлежни органи Европске уније донели су Директиву (ЕУ) 2020/2184, 16. децембра 2020. године, о квалитету воде намењене за људску употребу. Обавеза транспоновања ове Директиве у национално законодавство требало би да буде ограничена на одредбе које представљају суштинске измене и допуне досадашњег законодавства Уније. У раду се кроз примену компаративног и историјског метода, и метода анализе садржаја, разматрају усвојени стандарди везани за чистоћу воде намењене људској употреби. Посебно се апострофирају мере које би државе чланице требало да предузму на плану обезбеђења чисте и квалитетне воде. На крају рада пружају се одговарајући закључци у вези са међународним обавезама Републике Србије, која је позвана да кроз усклађивање домаћег законодавства са законодавством Европске уније одговорније управља водним ресурсима и унапреди чистоћу и заштиту својих река.

Кључне речи: Право на чисту воду, законодавство Европске уније, обавезе држава чланица, Република Србија