УПОТРЕБА РОДНО ОСЕТЉИВОГ ЈЕЗИКА У УНУТРАШЊЕМ ПРАВУ И ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ

Radić Žarko (Правни факултет Универзитета у Крагујевцу), zarkoradic@yahoo.com

У Европи у 21. веку питање језичких људских права и родно осетљивог језика у службеној и јавној употреби добија све више на значају. Тим питањем све чешће се баве друштвене науке, јавне политике и медији, а родно осетљиви језик се сматра језиком родне равноправности. Захтева се да језик који се користи у службеним документима осигурава једнаку вредност и једнаку видљивост женама и мушкарцима и њиховим активностима. Уважавајући европске стандарде и Националну стратегију за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године, аутор у раду анализира могућности употребе родно осетљивог језика у прописима сa аспекта правне технике. При томе, он користи догматички, нормативни и упоредноправни метод. На крају рада, аутор разматра значај проучаваног питања за Републику Србију и њен пут ка чланству у Европској унији. Он закључује да би у циљу обавезивања на доследну употребу родно осетљивог језика у прописима требало извршити и одговарајуће измене и допуне Јединствених методолошких правила за израду прописа које доноси Народна скупштина Републике Србије.

Кључне речи: Jезичка људска права, родно осетљиви језик, несексистички језик, правна техника