UPOTREBA RODNO OSETLjIVOG JEZIKA U UNUTRAŠNjEM PRAVU I EVROPSKI STANDARDI

Radić Žarko (Правни факултет Универзитета у Крагујевцу), zarkoradic@yahoo.com

U Evropi u 21. veku pitanje jezičkih ljudskih prava i rodno osetljivog jezika u službenoj i javnoj upotrebi dobija sve više na značaju. Tim pitanjem sve češće se bave društvene nauke, javne politike i mediji, a rodno osetljivi jezik se smatra jezikom rodne ravnopravnosti. Zahteva se da jezik koji se koristi u službenim dokumentima osigurava jednaku vrednost i jednaku vidljivost ženama i muškarcima i njihovim aktivnostima. Uvažavajući evropske standarde i Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine, autor u radu analizira mogućnosti upotrebe rodno osetljivog jezika u propisima sa aspekta pravne tehnike. Pri tome, on koristi dogmatički, normativni i uporednopravni metod. Na kraju rada, autor razmatra značaj proučavanog pitanja za Republiku Srbiju i njen put ka članstvu u Evropskoj uniji. On zaključuje da bi u cilju obavezivanja na doslednu upotrebu rodno osetljivog jezika u propisima trebalo izvršiti i odgovarajuće izmene i dopune Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa koje donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Ključne reči: Jezička ljudska prava, rodno osetljivi jezik, neseksistički jezik, pravna tehnika