Архива часописа Европско законодавство


Европско законодавство Vol. 20 No. 75/2021

Садржај

ПРИМЕНА ПРАВНОГ ОКВИРА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗА ПРОВЕРУ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19
Duško DIMITRIJEVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):5-19
Сажетак ▼
Заједничка трговинска политика Европске уније посвећује посебну пажњу страним директним инвестицијама. Ово стога, што су стране директне инвестиције важан извор економског раста, запошљавања и иновација, и што представљају кључни фактор социјалног и економског развоја држава чланица. У периоду пре избијања пандемије вируса Covid-19 Европска унија је представљала главног инвеститора и најзначајнију дестинацију за стране инвестиције у свету. Ширењем вируса дошло је до поремећаја у глобалним ланцима снабдевања, до дестабилизације финансијских тржишта, а потом и до негативних ефеката страних инвестиција насталих преузимањем имовине и технолологија у стратешки важним секторима европске привреде. Да би избегла рецесијски удар, Европска унија је одлучно реаговала у циљу заштите сопствених економских интереса. Тако је, већ у марту 2019. године, усвојила Уредбу 2019/454 којом је успоставила оквир за проверу страних директних инвестиција из трећих земаља. Оперативно спровођење овог правног оквира започето је 11. октобра 2020. године. Државе чланице Европске уније овлашћене су да позивом на разлоге безбедности и заштите јавног поретка врше проверу страних директних инвестиција посредством постојећих и новоуспостављених механизама контроле. Механизми контроле претпостављају усаглашеност домаћег законодавства са установљеним правним оквиром чије ефектуирање у пракси не би требало да доведе до драстичнијих одступања од уобичајених стандарда међународног инвестиционог и трговинског пословања.
УСКЛАЂИВАЊЕ ЗАКОНОДАВНОГ СИСТЕМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА ПРАВОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ОБЛАСТИ ЦИВИЛНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА
Irena ARSIĆ BOGDANOVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):21-42
Сажетак ▼
Појмови „приближавање“ и „усклађивање“ националних правних система пажљиво су коришћени од самог почетка стварања Заједнице. Термин усклађивање (хармонизација) представља неопходан предуслов за уједначавање правних система различитих држава на највишем могућем нивоу. Разлог за уједначавање правних система лежи у базичној потреби за успостављањем односно функционисањем заједничког тржишта, што представља један од носећих стубова Заједнице. Правни основ усклађивања за државе чланице Европске уније може се тражити у одредбама чланова 3(ж) и 94 Уговора о оснивању Европске заједнице. Након што је успостављено јединствено европско ваздухопловно тржиште и након експанзије ваздушног саобраћаја на либерализованом тржишту, ЕУ је развила спољну ваздухопловну политику која се заснива на придруживању трећих земаља Заједничком европском ваздухопловном подручју (Eurpoean Common Aviation Area (у даљем тексту ECAA)) уз услов да се национални законодавни системи ускладе са прописима ЕУ. За Републику Србију, која није чланица ЕУ, усклађивање националних прописа са правом ЕУ је део свеопште стратегије за придруживање и приступање ЕУ. Споразум о стабилизацији и придруживању ступио је на снагу 1. септембра 2013, чиме је Србија добила статус државе придружене ЕУ, при чему је транспортна политика и усклађивање ваздухопловних закона са правном тековином ЕУ предвиђено преговарачким поглављем 14. Две најважније обавезе које је наша земља преузела јесу успостављање зоне слободне трговине и усклађивање законодавства са правом ЕУ. Процес усклађивања законодавног система Србије са правом ЕУ у области цивилног ваздухопловства одвија се скоро пуних 15 година кроз процес приступања ECAA. Остаје отворено питање да ли ће напори за усклађивање свих аспеката обављања ваздушног саобраћаја донети економске и друштвене користи и Србији.
ПРАВНО РЕГУЛИСАЊЕ ПЛАТФОРМИ ЗА РАЗМЕНУ ВИДЕО САДРЖАЈА У РЕВИДИРАНОЈ ДИРЕКТИВИ О АУДИОВИЗУЕЛНИМ МЕДИЈСКИМ УСЛУГАМА
Saša SIMOVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):43-52
Сажетак ▼
Усвајањем измена и допуна Директиве о аудиовизуелним медијским услугама, Европска унија је проширила појам аудиовизуелних медијских услуга на платформе за размену видео садржаја. Нови приступ значи и нове обавезе за државе чланице, али и одговор Европске уније на све већи утицај интернета као медија. Овај чланак даје преглед новина у Директиви, са посебним освртом на кључни део – а то су платформе за размену видео садржаја. У раду су представљени и потенцијални изазови и решења у спровођењу нових мера, како за државе чланице Европске уније тако и за Републику Србију.
ДИРЕКТИВЕ У ПРАВНОМ СИСТЕМУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И ЊИХОВ ПРЕНОС (ТРАНСПОЗИЦИЈА) У УНУТРАШЊЕ ПРАВНЕ СИСТЕМЕ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА
Dragoljub TODIĆ, Ljubomir TINTOR
Европско законодавство, 2021 20(75):53-71
Сажетак ▼
Основни циљ рада је испитивање места и улоге директива Европске уније (ЕУ) у правном систему ове организације у контексту обавезе њиховог преношења у унутрашње правне системе држава чланица. У раду се разматра хипотеза да пренос директива није јасно регулисан, што у неким елементима оставља простор за различита тумачења и примену, укључујући и појаву неусаглашености унутрашњег права са нормама из директиве. За полазну основу анализе се узима садржај члана 288 Уговора о функционисању Европске уније (УФЕУ), као и друге релевантне одредбе овог уговора и Уговора о Европској унији (УЕУ). Полазећи од специфичности које директиве имају као извори права, расправља се о кључним елементима од значаја за разумевање обавезе преноса директива у унутрашње правне системе (појам и значај „преноса”, сврха, надлежност органа ЕУ, „резултати који треба да се постигну”, облик и начин преноса, рокови за пренос, обавеза извештавања Комисије итд.). Указује се на праксу неких држава чланица, као и на неке теоријске приступе и тешкоће у процесу преноса директива. У закључку се констатује да пренос директива у унутрашње правне системе представља системско питање које би требало прецизније регулисати имајући у виду више чинилаца (надлежност ове организације, начин доношења директива, њихова примена и контрола над применом, специфичности правних система држава чланица у које се директиве преносе, специфичности материје која је предмет уређивања итд.).
СУД ПРАВДЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ КАО ПОСЉЕДЊА НАДА ЗА СУНОВРАТ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА У ПОЉСКОЈ – ПОСЕБАН ОСВРТ НА ПРАВОСУДНУ РЕФОРМУ
Jovana TOŠIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):73-89
Сажетак ▼
Посљедња правосудна реформа у Пољској изазвала је мноштво реакција у академском правном простору, будући да задире и у владавину права као једно од фундаменталних начела Европске уније. Низ контраверзних реформи, које своје упориште налазе у политичким амбицијама актуелних државних лидера, разматрао се и пред Судом правде Европске уније у неколико наврата. Суд је у свим случајевима утврдио мањкавости реформисаног пољског система правосуђа, отишавши чак корак даље у том правцу примјеном екстензивног метода тумачења сопствене надлежности, за разлику од ранијих случајева ове врсте у којима се претежно бавио техничким питањима. Иако се Суду неспорно може приписати значајан напредак у самом приступу појму и значају владавине права унутар Уније, не постоји општа сагласност релевантних институционалних и политичких актера поводом пољског уставног питања, будући да политичке институције инсистирају на сагледавању истог кроз призму дискриминације судија, а не владавине права, иако би обрнут приступ био адекватнији. У наредном периоду очекује се и коначна пресуда СПЕУ у посљедњем предметном случају у вези са пољском правосудном реформом и дискриминацијом судија пољског Врховног суда, што ће бити интересантно за посматрање имајући у виду недостатак опште сагласности и сарадње главних политичких актера у цјелокупном процесу. Тренутна ситуација у Пољској несумњиво може да се посматра и као спољња и унутрашња опасност, те из тог разлога ова тема захтјева већу позорност у надолазећем периоду. Као и у свим претходним кризама ове врсте, све очи су окренуте ка Суду правде Европске уније, као коначном арбитру у рјешавању уставно-правних спорова унутар Уније.
ПОЛОЖАЈ ЗАПОСЛЕНИХ СА ПОРОДИЧНИМ ДУЖНОСТИМА У ЕВРОПСКОМ ПРАВУ
Mina KUZMINAC
Европско законодавство, 2021 20(75):91-106
Сажетак ▼
Ауторка се у раду бави питањем положаја запослених са породичним дужностима у европском праву. С обзиром на то да се запослени са породичним дужностима суочавају са низом изазова на професионалном плану, неопходно је да позитивно законодавство препозна ове изазове и потешкоће и да на адекватан начин одговори на њих. Успостављање равнотеже професионалног и породичног живота је императив који мора бити на одговарајући начин манифестован у законодавству. У том смислу је у раду анализирано регулисање положаја запослених са породичним дужностима у некомунитарном и комунитарном, односно праву Европске уније. Иако су запослени са породичним дужностима у одређеном степену заштићени, треба подстицати гарантовање што већег степена заштите у европском законодавству и пракси.
СЛОБОДА КРЕТАЊА ЉУДИ ЗА ВРИЈЕМЕ „ПРВОГ ТАЛАСА” ПАНДЕМИЈЕ ИЗАЗВАНЕ ВИРУСОМ КОРОНА У ДРЖАВАМА ЧЛАНИЦАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Marija S. MILOŠEVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):107-126
Сажетак ▼
Предмет истраживања је степен ограничења појединих људских права у циљу заштите здравља људи и њихова оправданост. Рад се фокусира на испитивање степена ограничења слободе кретања људи у периоду од марта до јуна 2020. године. Без обзира на изванредност ситуације, ограничења људских права морају испуњавати услове законитости, пропорционалности и неопходности у демократском друштву. Са друге стране, могућност дерогације права користи се искључиво током ванредних стања, и у најнужнијој мјери коју таква ситуација изискује. Аутор испитује услове ограничења, са аспекта корелације начела на којима се заснива концепт људских права, прије свега начела ограничења и начела забране злоупотребе људских права, као и одступања од људских права у смислу посебног вида ограничења. Степен слободе кретања људи током актуелне пандемије испитујемо даље у односу на спровођење рестриктивних мјера у државама чланицама Европске уније, и мјеримо оправданост таквих мјера али и легитимност самог циља који се огледа у заштити јавног здравља.
(РЕ)ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ НА ТРЖИШТУ ПРИРОДНОГ ГАСА: ОД НОСИОЦА ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈЕ ЕНЕРГЕТСКОГ ТРЖИШТА ДО „ЕВРОПСКОГ РЕГУЛАТОРА”?
Strahinja OBRENOVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):127-144
Сажетак ▼
У раду се разматра позиција Европске комисије на тржишту природног гаса, и то у раздобљу од усвајања Првог енергетског пакета па све до усвајања тренутно важећег, Трећег енергетског пакета. Циљ истраживања јесте да се анализира улога Европске комисије у односу на процес либерализације и интеграције тржишта природног гаса у Европској унији. Методе коришћене у раду се, пре свега, односе на анализу аката садржаних у енергетским пакетима, али и компарацију различитих легислативних решења у три енергетска пакета. У том смислу, рад треба да пружи одговор на питање да ли је Европска комисија постала нови „европски регулатор” на тржишту гаса, и то захваљујући овлашћењима која су јој додељена енергетским пакетима, нарочито Трећим енергетским пакетом. Закључак истраживања јесте да законодавац није предвидео додељивање улоге енергетског регулатора Комисији, али јој је доделио далекосежна овлашћења – нарочито приликом одлучивања о изузећу нове енергетске инфраструктуре. У последњем делу рада указано је и на легислативне измене које је Комисија иницирала, и које иду у правцу проширења домена примене Трећег енергетског пакета, самим тим снажећи даље позицију Комисије на енергетском тржишту.
УРЕДБА (ЕУ) 910/2014 О ЕЛЕКТРОНСКОЈ ИДЕНТИФИКАЦИЈИ И УСЛУГАМА ОД ПОВЕРЕЊА ЗА ЕЛЕКТРОНСКЕ ТРАНСАКЦИЈЕ
Jasmina VUKOTIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):145-156
Сажетак ▼
У савременом свету, где су информационе технологије и електронско пословање незаобилазни, настала је потреба да се ово питање и правно регулише. Правни оквири су већ постављени Директивом 1999/93/ЕZ и другим актима донетим у овој области, али развој електронског пословања намеће стално прилагођавање новим потребама. Како би се повећало поверење корисника и ефикасност услуга које се пружају у оквиру електронског пословања, било је неопходно проширити постојећи правни оквир и детаљније регулисати услуге од поверења, као и електронску идентификацију. У раду се анализира Уредба (ЕУ) 910/2014 о електронској идентификацији и услугама од поверења за електронске трансакције. У Републици Србији је по угледу на ову Уредбу 2017. године донет Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, те анализа Уредбе има за циљ и боље разумевање одредаба овог закона који је већ три године у примени.
ПРАВНИ АСПЕКТИ ПАНДЕМИЈЕ COVID-19 И УТИЦАЈ НА ПОСТУПАК ПРЕД КОШАРКАШКИМ АРБИТРАЖНИМ ТРИБУНАЛОМ (BAT)
Uroš BAJOVIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):157-172
Сажетак ▼
Кошаркашки арбитражни трибунал је међународно арбитражно тело оформљено за решавање уговорних спорова који настају у кошаркашкој спортској индустрији. БАТ је већ значајно слављена арбитража која је дала велики допринос уређивању правних односа у кошарци као професионалном спорту. Нове околности у виду глобалне пандемије корона вируса ставиле су ову арбитражу на још један значајан испит, а резултати рада и одабраних решења и даље подлежу различитим мишљењима и тумачењима. БАТ поседује квалитет организационе независности у односу на светску кућу кошарке ФИБА, али постоји и решава спорове у садејству и под покровитељством ове кровне организације. Ефекти рада БАТ-а пре пандемије су неспорни, а најчешће се његове вредности описују кроз брзо, ефикасно и сигурно решавање спорова са једноставним БАТ правилима арбитраже која подразумевају постојање решења која максимално убрзавају и поједностављују сам поступак пред једним арбитром. Одлука Трибунала има снагу пресуђене ствари, а начело по којем се решавају спорови је, у основи, начело правичности. Пре глобалне пандемије корона вируса изграђена је респектабилна пракса у решавању спорова, а слична пракса је настављена и на основу коришћења упутстава која су објављена већ у првом двомесечју пандемије. Управо су ова правила, њихови ефекти и општи утицај глобалне пандемије на кошаркашку спортску индустрију предмет истраживања овог рада.

Приказ књиге

АСПЕКТИ ЕНЕРГЕТСКЕ УНИЈЕ: ПРИМЕНА И ЕФЕКТИ ЕВРОПСКИХ ЕНЕРГЕТСКИХ ПОЛИТИКА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ И ИСТОЧНОМ МЕДИТЕРАНУ
Nevena ŠEKARIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):173-175
ЕВРОПСКО КРИВИЧНО ПРАВО – МИТ ИЛИ РЕАЛНОСТ
Jovana BLEŠIĆ
Европско законодавство, 2021 20(75):177-180