Sažetak ▼

Zajednička trgovinska politika Evropske unije posvećuje posebnu pažnju stranim direktnim investicijama. Ovo stoga, što su strane direktne investicije važan izvor ekonomskog rasta, zapošljavanja i inovacija, i što predstavljaju ključni faktor socijalnog i ekonomskog razvoja država članica. U periodu pre izbijanja pandemije virusa Covid-19 Evropska unija je predstavljala glavnog investitora i najznačajniju destinaciju za strane investicije u svetu. Širenjem virusa došlo je do poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, do destabilizacije finansijskih tržišta, a potom i do negativnih efekata stranih investicija nastalih preuzimanjem imovine i tehnolologija u strateški važnim sektorima evropske privrede. Da bi izbegla recesijski udar, Evropska unija je odlučno reagovala u cilju zaštite sopstvenih ekonomskih interesa. Tako je, već u martu 2019. godine, usvojila Uredbu 2019/454 kojom je uspostavila okvir za proveru stranih direktnih investicija iz trećih zemalja. Operativno sprovođenje ovog pravnog okvira započeto je 11. oktobra 2020. godine. Države članice Evropske unije ovlašćene su da pozivom na razloge bezbednosti i zaštite javnog poretka vrše proveru stranih direktnih investicija posredstvom postojećih i novouspostavljenih mehanizama kontrole. Mehanizmi kontrole pretpostavljaju usaglašenost domaćeg zakonodavstva sa ustanovljenim pravnim okvirom čije efektuiranje u praksi ne bi trebalo da dovede do drastičnijih odstupanja od uobičajenih standarda međunarodnog investicionog i trgovinskog poslovanja.

Sažetak ▼

Pojmovi „približavanje“ i „usklađivanje“ nacionalnih pravnih sistema pažljivo su korišćeni od samog početka stvaranja Zajednice. Termin usklađivanje (harmonizacija) predstavlja neophodan preduslov za ujednačavanje pravnih sistema različitih država na najvišem mogućem nivou. Razlog za ujednačavanje pravnih sistema leži u bazičnoj potrebi za uspostavljanjem odnosno funkcionisanjem zajedničkog tržišta, što predstavlja jedan od nosećih stubova Zajednice. Pravni osnov usklađivanja za države članice Evropske unije može se tražiti u odredbama članova 3(ž) i 94 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice. Nakon što je uspostavljeno jedinstveno evropsko vazduhoplovno tržište i nakon ekspanzije vazdušnog saobraćaja na liberalizovanom tržištu, EU je razvila spoljnu vazduhoplovnu politiku koja se zasniva na pridruživanju trećih zemalja Zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području (Eurpoean Common Aviation Area (u daljem tekstu ECAA)) uz uslov da se nacionalni zakonodavni sistemi usklade sa propisima EU. Za Republiku Srbiju, koja nije članica EU, usklađivanje nacionalnih propisa sa pravom EU je deo sveopšte strategije za pridruživanje i pristupanje EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio je na snagu 1. septembra 2013, čime je Srbija dobila status države pridružene EU, pri čemu je transportna politika i usklađivanje vazduhoplovnih zakona sa pravnom tekovinom EU predviđeno pregovaračkim poglavljem 14. Dve najvažnije obaveze koje je naša zemlja preuzela jesu uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU. Proces usklađivanja zakonodavnog sistema Srbije sa pravom EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva odvija se skoro punih 15 godina kroz proces pristupanja ECAA. Ostaje otvoreno pitanje da li će napori za usklađivanje svih aspekata obavljanja vazdušnog saobraćaja doneti ekonomske i društvene koristi i Srbiji.

Sažetak ▼

Usvajanjem izmena i dopuna Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama, Evropska unija je proširila pojam audiovizuelnih medijskih usluga na platforme za razmenu video sadržaja. Novi pristup znači i nove obaveze za države članice, ali i odgovor Evropske unije na sve veći uticaj interneta kao medija. Ovaj članak daje pregled novina u Direktivi, sa posebnim osvrtom na ključni deo – a to su platforme za razmenu video sadržaja. U radu su predstavljeni i potencijalni izazovi i rešenja u sprovođenju novih mera, kako za države članice Evropske unije tako i za Republiku Srbiju.

Sažetak ▼

Osnovni cilj rada je ispitivanje mesta i uloge direktiva Evropske unije (EU) u pravnom sistemu ove organizacije u kontekstu obaveze njihovog prenošenja u unutrašnje pravne sisteme država članica. U radu se razmatra hipoteza da prenos direktiva nije jasno regulisan, što u nekim elementima ostavlja prostor za različita tumačenja i primenu, uključujući i pojavu neusaglašenosti unutrašnjeg prava sa normama iz direktive. Za polaznu osnovu analize se uzima sadržaj člana 288 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU), kao i druge relevantne odredbe ovog ugovora i Ugovora o Evropskoj uniji (UEU). Polazeći od specifičnosti koje direktive imaju kao izvori prava, raspravlja se o ključnim elementima od značaja za razumevanje obaveze prenosa direktiva u unutrašnje pravne sisteme (pojam i značaj „prenosa”, svrha, nadležnost organa EU, „rezultati koji treba da se postignu”, oblik i način prenosa, rokovi za prenos, obaveza izveštavanja Komisije itd.). Ukazuje se na praksu nekih država članica, kao i na neke teorijske pristupe i teškoće u procesu prenosa direktiva. U zaključku se konstatuje da prenos direktiva u unutrašnje pravne sisteme predstavlja sistemsko pitanje koje bi trebalo preciznije regulisati imajući u vidu više činilaca (nadležnost ove organizacije, način donošenja direktiva, njihova primena i kontrola nad primenom, specifičnosti pravnih sistema država članica u koje se direktive prenose, specifičnosti materije koja je predmet uređivanja itd.).

Sažetak ▼

Posljednja pravosudna reforma u Poljskoj izazvala je mnoštvo reakcija u akademskom pravnom prostoru, budući da zadire i u vladavinu prava kao jedno od fundamentalnih načela Evropske unije. Niz kontraverznih reformi, koje svoje uporište nalaze u političkim ambicijama aktuelnih državnih lidera, razmatrao se i pred Sudom pravde Evropske unije u nekoliko navrata. Sud je u svim slučajevima utvrdio manjkavosti reformisanog poljskog sistema pravosuđa, otišavši čak korak dalje u tom pravcu primjenom ekstenzivnog metoda tumačenja sopstvene nadležnosti, za razliku od ranijih slučajeva ove vrste u kojima se pretežno bavio tehničkim pitanjima. Iako se Sudu nesporno može pripisati značajan napredak u samom pristupu pojmu i značaju vladavine prava unutar Unije, ne postoji opšta saglasnost relevantnih institucionalnih i političkih aktera povodom poljskog ustavnog pitanja, budući da političke institucije insistiraju na sagledavanju istog kroz prizmu diskriminacije sudija, a ne vladavine prava, iako bi obrnut pristup bio adekvatniji. U narednom periodu očekuje se i konačna presuda SPEU u posljednjem predmetnom slučaju u vezi sa poljskom pravosudnom reformom i diskriminacijom sudija poljskog Vrhovnog suda, što će biti interesantno za posmatranje imajući u vidu nedostatak opšte saglasnosti i saradnje glavnih političkih aktera u cjelokupnom procesu. Trenutna situacija u Poljskoj nesumnjivo može da se posmatra i kao spoljnja i unutrašnja opasnost, te iz tog razloga ova tema zahtjeva veću pozornost u nadolazećem periodu. Kao i u svim prethodnim krizama ove vrste, sve oči su okrenute ka Sudu pravde Evropske unije, kao konačnom arbitru u rješavanju ustavno-pravnih sporova unutar Unije.

Sažetak ▼

Autorka se u radu bavi pitanjem položaja zaposlenih sa porodičnim dužnostima u evropskom pravu. S obzirom na to da se zaposleni sa porodičnim dužnostima suočavaju sa nizom izazova na profesionalnom planu, neophodno je da pozitivno zakonodavstvo prepozna ove izazove i poteškoće i da na adekvatan način odgovori na njih. Uspostavljanje ravnoteže profesionalnog i porodičnog života je imperativ koji mora biti na odgovarajući način manifestovan u zakonodavstvu. U tom smislu je u radu analizirano regulisanje položaja zaposlenih sa porodičnim dužnostima u nekomunitarnom i komunitarnom, odnosno pravu Evropske unije. Iako su zaposleni sa porodičnim dužnostima u određenom stepenu zaštićeni, treba podsticati garantovanje što većeg stepena zaštite u evropskom zakonodavstvu i praksi.

Sažetak ▼

Predmet istraživanja je stepen ograničenja pojedinih ljudskih prava u cilju zaštite zdravlja ljudi i njihova opravdanost. Rad se fokusira na ispitivanje stepena ograničenja slobode kretanja ljudi u periodu od marta do juna 2020. godine. Bez obzira na izvanrednost situacije, ograničenja ljudskih prava moraju ispunjavati uslove zakonitosti, proporcionalnosti i neophodnosti u demokratskom društvu. Sa druge strane, mogućnost derogacije prava koristi se isključivo tokom vanrednih stanja, i u najnužnijoj mjeri koju takva situacija iziskuje. Autor ispituje uslove ograničenja, sa aspekta korelacije načela na kojima se zasniva koncept ljudskih prava, prije svega načela ograničenja i načela zabrane zloupotrebe ljudskih prava, kao i odstupanja od ljudskih prava u smislu posebnog vida ograničenja. Stepen slobode kretanja ljudi tokom aktuelne pandemije ispitujemo dalje u odnosu na sprovođenje restriktivnih mjera u državama članicama Evropske unije, i mjerimo opravdanost takvih mjera ali i legitimnost samog cilja koji se ogleda u zaštiti javnog zdravlja.

Sažetak ▼

U radu se razmatra pozicija Evropske komisije na tržištu prirodnog gasa, i to u razdoblju od usvajanja Prvog energetskog paketa pa sve do usvajanja trenutno važećeg, Trećeg energetskog paketa. Cilj istraživanja jeste da se analizira uloga Evropske komisije u odnosu na proces liberalizacije i integracije tržišta prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Metode korišćene u radu se, pre svega, odnose na analizu akata sadržanih u energetskim paketima, ali i komparaciju različitih legislativnih rešenja u tri energetska paketa. U tom smislu, rad treba da pruži odgovor na pitanje da li je Evropska komisija postala novi „evropski regulator” na tržištu gasa, i to zahvaljujući ovlašćenjima koja su joj dodeljena energetskim paketima, naročito Trećim energetskim paketom. Zaključak istraživanja jeste da zakonodavac nije predvideo dodeljivanje uloge energetskog regulatora Komisiji, ali joj je dodelio dalekosežna ovlašćenja – naročito prilikom odlučivanja o izuzeću nove energetske infrastrukture. U poslednjem delu rada ukazano je i na legislativne izmene koje je Komisija inicirala, i koje idu u pravcu proširenja domena primene Trećeg energetskog paketa, samim tim snažeći dalje poziciju Komisije na energetskom tržištu.

Sažetak ▼

U savremenom svetu, gde su informacione tehnologije i elektronsko poslovanje nezaobilazni, nastala je potreba da se ovo pitanje i pravno reguliše. Pravni okviri su već postavljeni Direktivom 1999/93/EZ i drugim aktima donetim u ovoj oblasti, ali razvoj elektronskog poslovanja nameće stalno prilagođavanje novim potrebama. Kako bi se povećalo poverenje korisnika i efikasnost usluga koje se pružaju u okviru elektronskog poslovanja, bilo je neophodno proširiti postojeći pravni okvir i detaljnije regulisati usluge od poverenja, kao i elektronsku identifikaciju. U radu se analizira Uredba (EU) 910/2014 o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja za elektronske transakcije. U Republici Srbiji je po ugledu na ovu Uredbu 2017. godine donet Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, te analiza Uredbe ima za cilj i bolje razumevanje odredaba ovog zakona koji je već tri godine u primeni.

Sažetak ▼

Košarkaški arbitražni tribunal je međunarodno arbitražno telo oformljeno za rešavanje ugovornih sporova koji nastaju u košarkaškoj sportskoj industriji. BAT je već značajno slavljena arbitraža koja je dala veliki doprinos uređivanju pravnih odnosa u košarci kao profesionalnom sportu. Nove okolnosti u vidu globalne pandemije korona virusa stavile su ovu arbitražu na još jedan značajan ispit, a rezultati rada i odabranih rešenja i dalje podležu različitim mišljenjima i tumačenjima. BAT poseduje kvalitet organizacione nezavisnosti u odnosu na svetsku kuću košarke FIBA, ali postoji i rešava sporove u sadejstvu i pod pokroviteljstvom ove krovne organizacije. Efekti rada BAT-a pre pandemije su nesporni, a najčešće se njegove vrednosti opisuju kroz brzo, efikasno i sigurno rešavanje sporova sa jednostavnim BAT pravilima arbitraže koja podrazumevaju postojanje rešenja koja maksimalno ubrzavaju i pojednostavljuju sam postupak pred jednim arbitrom. Odluka Tribunala ima snagu presuđene stvari, a načelo po kojem se rešavaju sporovi je, u osnovi, načelo pravičnosti. Pre globalne pandemije korona virusa izgrađena je respektabilna praksa u rešavanju sporova, a slična praksa je nastavljena i na osnovu korišćenja uputstava koja su objavljena već u prvom dvomesečju pandemije. Upravo su ova pravila, njihovi efekti i opšti uticaj globalne pandemije na košarkašku sportsku industriju predmet istraživanja ovog rada.