Сажетак ▼

У овом раду представљена је анализа једног новог и осетљивог питања од интереса за читаву међународну заједницу – питање регионалних когентних норми. Полази се од актуелног рада Комисије за међународно право Уједињених нација и прате дискусије и коментари како држава тако и водећих аутора по овом питању. Аутор заузима јасан став да би требало прихватити регионалне когентне норме, с обзиром на то да оне већ као такве постоје на подручју Европе и то у систему Савета Европе и Европског суда за људска права, али и у систему Европске уније. Указано је да регионалне когентне норме постепено бивају прихваћене и на другим подручјима, рецимо на тлу Америке, па је то само један од разлога за њихово признање. Нажалост, чланови Комисије за међународно право још увек нису заузели став о признању ових норми, иако постоје значајни аутори који подржавају њихово прихватање. У раду је јасно показано да иако се често питање регионалних когентних норми доводи у везу са фрагментацијом међународног права, ово представља позитиван аспект. Наиме, прихватање регионалних когентних норми представљало би унапређење читавог међународног права, али никако по цену постојања општих когентних норми. Аутор инсистира на томе да је подручје Европе било тло где се родило међународно право и где је степен интеграције држава на највишем нивоу, па би се преко регионалних когентних норми унапредило читаво међународно право, као и људска права уопште.

Сажетак ▼

Од насељавања у Европи Роми су изложени континуираној дискриминацији од стране већинског становништва, чиме се крше њихова елементарна људска права и обавезе држава проистекле из међународних конвенција посвећених промовисању једнаког третмана свих грађана. Европска унија посветила је велики број правних извора сузбијању дискриминаторног поступања по различитим основама, укључујући и националну припадност, а посебан сет њених прописа односи се на заштиту права Рома и омогућавање њихове интеграције. Имајући у виду резултате изнете у Извештају Европске комисије о напретку Србије за 2019. годину који потврђују да и у нашој земљи, као и у државама чланицама Европске уније, постоји дискриминација Рома у кључним областима попут здравствене заштите, становања, образовања и запошљавања, као и обавезе Републике Србије у складу са Поглављем 23 о правосуђу и основним правима, аутор у овом раду анализира кључне изворе права Европске уније посвећене: сузбијању дискриминације уопште, борби против дискриминације Рома и примени мера њихове интеграције. Поред тога, аутор преиспитује и документе који илуструју практичну примену појединих мера заштите и интеграције Рома у државама чланицама уз навођење кључних достигнућа, али и потешкоћа и изазова на том плану. На основу доступних извештаја, аутор износи сугестије и предлоге за унапређење ситуације у овој области, како у државама чланицама Европске уније тако и у нашој земљи, уз напомену да европски прописи и досадашња искуства, али и уочени проблеми и препреке, треба да послуже као смернице за будуће поступање.

Сажетак ▼

Општа уредба о заштити података ЕУ (ГДПР) утиче на стандарде заштите података у другим правним системима због свог вантериторијалног дејства. Привлачност пословања на унутрашњем тржишту главни је разлог што стране компаније, које у својим пословним операцијама користе личне податке грађана ЕУ, или лица са пребивалиштем у ЕУ, пристају да се подвргавају њеним одредбама. На тај начин долази до проширења надлежности ЕУ и изван њене територије. Вантериторијално деловање органа једне суверене надлежности није начелно забрањено међународним правом, али ствара практичне проблеме у примени и извршењу, као и отпоре других суверених надлежности, које могу да полажу јаче право на регулисање датог правног односа. Закључивањем међународних уговора којима се регулишу проблеми вантериторијалне надлежности између заинтересованих страна, ови проблеми се отклањају. Међутим, право на заштиту личних података које штити ГДПР је конципирано као људско право, које мора бити апсолутно заштићено, што аутоматски поништава дејство закључених уговора. Суд правде ЕУ показује спремност да брани апсолутност овог права. У раду се поставља питање да ли привлачност унутрашњег тржишта заједно са концепцијом права на заштиту података као људског права може да наметне модел заштите података у ЕУ као глобални модел. Истиче се да државе које су економски довољно моћне, чак и ако деле вредности заштите људских права са ЕУ, могу да одоле вантериторијалном дејству ГДПР-а, што показује анализирани случај односа ЕУ–САД. Међутим, прави проблем настаје када дође до сукоба надлежности са економском силом која има потпуно другачији вредносни поглед од ЕУ на заштиту података и људска права уопште (Кина). У том смислу, у раду се закључује да вантериторијално дејство ГДПР-а може да доведе до ширења модела заштите података у ЕУ највише у оквиру блока сродних правних система, поготово што заштита података постаје у савременим међународним односима не само економски него све више и безбедносни проблем.

Сажетак ▼

Превенција различитих катастрофа један је од кључних аспеката снажнијих активности Европске уније у области цивилне заштите. Циљ је био стварање ефикасније цивилне заштите у складу са савременим претњама које доносе катастрофе. Због тога је Европска унија створила Механизам цивилне заштите Уније. Сврха овог Механизма је да учини деловање Европске уније на пољу спречавања и отклањања последица катастрофа ефикаснијим. Можда је најважнији разлог много пута виђена појава да катастрофа у једној држави изазива последице у другој. Такође се догодило да се катастрофа појави у неколико суседних држава истовремено. За Европску унију то такође значи да катастрофа у држави која није чланица може погодити неке од држава чланица. Свака катастрофа, због последица, изазива преусмеравање финансијских и економских ресурса. То увек снажно утиче на нормално функционисање сваке државе чланице и на рад Европске уније у целини. Те чињенице узроковале су стварање Механизма цивилне заштите Уније са циљем, пре свега, да спречи могуће катастрофе. Са друге стране, сврха овог Механизма је да омогући брзу стабилизацију економских и политичких система држава чланица када катастрофа буде завршена.

Сажетак ▼

У раду се испитује претпоставка да пројекат изградње Европске банкарске уније представља најзначајнији трансфер економских надлежности на Европску унију још од одлуке о централизацији монетарне политике. Циљ рада је двојак. Први циљ је представити архитектуру Банкарске уније, углавном на основу извора европског права. Други циљ се огледа у разматрању ширих импликација интегрисаног финансијског оквира, у првом реду очекивања у погледу даље централизације надлежности на нивоу Уније. До сада су постављена прва два стуба конструкције Банкарске уније – Јединствени механизам надзора и Јединствени механизам санације банака. За Банкарску унију, каква је на делу, не може се рећи да је остварила циљеве зацртане од стране европских државника и званичника Уније, јер је још увек непотпуна. Како би била довршена потребно је поставити и њен трећи стуб – Европски (наддржавни) механизам осигурања депозита. Закључује се да ће у будућности овај пројекат бити поприште даљих институционалних реформи у смеру ка „правој” Економској и монетарној унији. Начин на који ће дефинитивно бити уобличен систем управљања у зони евра, како односи између централног нивоа и држава чланица (федерално начело насупрот повратку на ниже нивое интеграције) тако и односи између самих чланица (начело демократске једнакости насупрот недемократског обрасца надређености и подређености), пресудно ће утицати на будућност европског пројекта уједињења. Предузимање даљих корака у циљу легитимизације односа између политичких актера, функционисања институција и недовољно транспарентних процеса наддржавног одлучивања је нужно.

Сажетак ▼

Свакодневно коришћење интернета, што за пословне потребе, што у приватне сврхе (од чувања података на цлоуд системима, коришћења апликација и многих других садржаја који приступају разним биометријским и личним подацима), савременог човека ставило је у средиште технолошког развоја, дигитализације и повезаности путем различитих мрежа. Значај који су некада имале робна размена, злато, а затим и промет роба и услуга на развој економије и технолошки напредак, данас имају подаци. У дигитално доба када су подаци покретач и основа за развој сваке компаније и основни дериват сваког друштва, а грађани, често и без много размишљања, своје податке олако остављају на располагање многим компанијама које прикупљају податке и на основу њихове обраде доносе пословне одлуке, дошло је до потребе за регулисањем области заштите података. Са повећањем броја података о свима нама долази до потребе за заштитом приватности и повећањем контроле, те је из те тежње и потребе за побољшањем законског оквира са тековином модерног доба, донета Општа уредба о заштити података о личности (GDPR) 2016. године, а која детаљно регулише права лица и обавезе компанија. Циљ рада је представљање битних карактеристика и новина у погледу нових института и појмова, као и сагледавање позитивних ефеката које је Уредба унела у област права Европске уније али и на права свих лица која су предмет обраде, а све на основу анализе релевантног законодавног оквира Европске уније и докумената које су донела европска регулаторна тела и релевантне институције – од Европског парламента, Савета Европске уније, Европског одбора за заштиту података, Европске комисије итд.

Сажетак ▼

Сходно националним законодавствима, у комунитарном праву такође постоји могућност формирања одбора у циљу спровођења истраге о конкретном питању. На тај начин се остварује традиционална парламентарна улога надзора над извршном влашћу. Истражна тела Европског парламента су рефлексија контролне функције и увећаних законодавних прерогатива овог органа. Иако је резултат њиховог деловања израда извештаја који је необавезне правне природе, значај ових тела је видљив како на институционалној равни (однос Европски парламент – Европска комисија), тако и у погледу подстицања легислативних промена у Европској унији. Циљ рада је демистификација специфичне области како би се употребом историјског и телеолошког тумачења, као и концептуалне анализе, истакла важна улога одбора у откривању бројних штетних утицаја по комунитарно право.

Сажетак ▼

Коришћење поморских пловних путева за транспорт људи и робе је у сталном порасту. Упркос развоју технике, коришћењу нових материјала и повећању габарита бродова, губитак људских живота на мору је и даље велики. Разлог за то лежи у непоштовању основних правила везаних за капацитет брода или његове техничке могућности. Глобалне и регионалне организације улажу напор да донесу и усагласе различите стандарде којим би се повећала безбедност путника и чланова посаде. Правила се крећу од побољшања услова за живот и рад на броду, изједначавања и признавања сведочанстава о образовању и оспособљености посаде, усвајања детаљних техничких правила везаних за изградњу, преправке и опремање бродова, али и категоризације бродова како би им се ограничило кретање на морске појасеве према конструкцијским могућностима које имају. Поједине чланице Европске уније захваљујући географским специфичностима имају посебне потребе у погледу коришћења поморских путева. Органи Европске уније усвојили су одређени број законодавних аката, од којих је најновији Директива 2017/2108/ЕУ. Циљ је усаглашавање ЕУ законодавства са постојећим међународним стандардима, али и усаглашавање законодавстава држава чланица међусобно, као и уклањање нежељених негативних последица које су ранији акти произвели.

Сажетак ▼

У раду се разматра плурилингвизам као окосница европске језичке идеологије, као и концепт плурилингвалног и интеркултурног образовања чији је основни циљ промовисање хуманистичких вредности, међусобног поштовања, отворености, толеранције и дијалога међу народима. Наводе се неки од аката институција Европске уније и Савета Европе у којима се плурилингвизам и очување језичке разноврсности истичу као најзначајнији циљеви европске образовне језичке политике. Такође се разматрају нека од спорних питања везаних за језичко образовање у земљама Европске уније и анализира колико је плурилингвизам заступљен у образовној језичкој политици у Републици Србији. Наводе се и резултати истраживања спроведеног са студентима Правног факултета Универзитета у Београду у коме су испитивана њихова искуства и ставови према учењу страних језика уопште, а посебно према значају познавања више језика за њихову будућу професионалну каријеру и приступ програмима мобилности.