Arhiva časopisa Evropsko zakonodavstvo


Evropsko zakonodavstvo Vol. 19 No. 73-74/2020

Sadržaj

ODRŽIVOST KONCEPTA REGIONALNIH KOGENTNIH NORMI – OPŠTI SISTEM PROTIV EVROPSKOG SISTEMA
Bojan MILISAVLJEVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):5-16
Sažetak ▼
U ovom radu predstavljena je analiza jednog novog i osetljivog pitanja od interesa za čitavu međunarodnu zajednicu – pitanje regionalnih kogentnih normi. Polazi se od aktuelnog rada Komisije za međunarodno pravo Ujedinjenih nacija i prate diskusije i komentari kako država tako i vodećih autora po ovom pitanju. Autor zauzima jasan stav da bi trebalo prihvatiti regionalne kogentne norme, s obzirom na to da one već kao takve postoje na području Evrope i to u sistemu Saveta Evrope i Evropskog suda za ljudska prava, ali i u sistemu Evropske unije. Ukazano je da regionalne kogentne norme postepeno bivaju prihvaćene i na drugim područjima, recimo na tlu Amerike, pa je to samo jedan od razloga za njihovo priznanje. Nažalost, članovi Komisije za međunarodno pravo još uvek nisu zauzeli stav o priznanju ovih normi, iako postoje značajni autori koji podržavaju njihovo prihvatanje. U radu je jasno pokazano da iako se često pitanje regionalnih kogentnih normi dovodi u vezu sa fragmentacijom međunarodnog prava, ovo predstavlja pozitivan aspekt. Naime, prihvatanje regionalnih kogentnih normi predstavljalo bi unapređenje čitavog međunarodnog prava, ali nikako po cenu postojanja opštih kogentnih normi. Autor insistira na tome da je područje Evrope bilo tlo gde se rodilo međunarodno pravo i gde je stepen integracije država na najvišem nivou, pa bi se preko regionalnih kogentnih normi unapredilo čitavo međunarodno pravo, kao i ljudska prava uopšte.
POLOŽAJ ROMA U EVROPSKOJ UNIJI – PRAVNI OKVIRI I STVARNOST
Ana BATRIĆEVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):17-39
Sažetak ▼
Od naseljavanja u Evropi Romi su izloženi kontinuiranoj diskriminaciji od strane većinskog stanovništva, čime se krše njihova elementarna ljudska prava i obaveze država proistekle iz međunarodnih konvencija posvećenih promovisanju jednakog tretmana svih građana. Evropska unija posvetila je veliki broj pravnih izvora suzbijanju diskriminatornog postupanja po različitim osnovama, uključujući i nacionalnu pripadnost, a poseban set njenih propisa odnosi se na zaštitu prava Roma i omogućavanje njihove integracije. Imajući u vidu rezultate iznete u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2019. godinu koji potvrđuju da i u našoj zemlji, kao i u državama članicama Evropske unije, postoji diskriminacija Roma u ključnim oblastima poput zdravstvene zaštite, stanovanja, obrazovanja i zapošljavanja, kao i obaveze Republike Srbije u skladu sa Poglavljem 23 o pravosuđu i osnovnim pravima, autor u ovom radu analizira ključne izvore prava Evropske unije posvećene: suzbijanju diskriminacije uopšte, borbi protiv diskriminacije Roma i primeni mera njihove integracije. Pored toga, autor preispituje i dokumente koji ilustruju praktičnu primenu pojedinih mera zaštite i integracije Roma u državama članicama uz navođenje ključnih dostignuća, ali i poteškoća i izazova na tom planu. Na osnovu dostupnih izveštaja, autor iznosi sugestije i predloge za unapređenje situacije u ovoj oblasti, kako u državama članicama Evropske unije tako i u našoj zemlji, uz napomenu da evropski propisi i dosadašnja iskustva, ali i uočeni problemi i prepreke, treba da posluže kao smernice za buduće postupanje.
GRANICE VANTERITORIJALNOG DEJSTVA OPŠTE UREDBE O ZAŠTITI PODATAKA EVROPSKE UNIJE
Mihajlo VUČIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):41-59
Sažetak ▼
Opšta uredba o zaštiti podataka EU (GDPR) utiče na standarde zaštite podataka u drugim pravnim sistemima zbog svog vanteritorijalnog dejstva. Privlačnost poslovanja na unutrašnjem tržištu glavni je razlog što strane kompanije, koje u svojim poslovnim operacijama koriste lične podatke građana EU, ili lica sa prebivalištem u EU, pristaju da se podvrgavaju njenim odredbama. Na taj način dolazi do proširenja nadležnosti EU i izvan njene teritorije. Vanteritorijalno delovanje organa jedne suverene nadležnosti nije načelno zabranjeno međunarodnim pravom, ali stvara praktične probleme u primeni i izvršenju, kao i otpore drugih suverenih nadležnosti, koje mogu da polažu jače pravo na regulisanje datog pravnog odnosa. Zaključivanjem međunarodnih ugovora kojima se regulišu problemi vanteritorijalne nadležnosti između zainteresovanih strana, ovi problemi se otklanjaju. Međutim, pravo na zaštitu ličnih podataka koje štiti GDPR je koncipirano kao ljudsko pravo, koje mora biti apsolutno zaštićeno, što automatski poništava dejstvo zaključenih ugovora. Sud pravde EU pokazuje spremnost da brani apsolutnost ovog prava. U radu se postavlja pitanje da li privlačnost unutrašnjeg tržišta zajedno sa koncepcijom prava na zaštitu podataka kao ljudskog prava može da nametne model zaštite podataka u EU kao globalni model. Ističe se da države koje su ekonomski dovoljno moćne, čak i ako dele vrednosti zaštite ljudskih prava sa EU, mogu da odole vanteritorijalnom dejstvu GDPR-a, što pokazuje analizirani slučaj odnosa EU–SAD. Međutim, pravi problem nastaje kada dođe do sukoba nadležnosti sa ekonomskom silom koja ima potpuno drugačiji vrednosni pogled od EU na zaštitu podataka i ljudska prava uopšte (Kina). U tom smislu, u radu se zaključuje da vanteritorijalno dejstvo GDPR-a može da dovede do širenja modela zaštite podataka u EU najviše u okviru bloka srodnih pravnih sistema, pogotovo što zaštita podataka postaje u savremenim međunarodnim odnosima ne samo ekonomski nego sve više i bezbednosni problem.
ODLUKA BR. 1313/2013/EU EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA OD 17. DECEMBRA 2013. GODINE O MEHANIZMU CIVILNE ZAŠTITE UNIJE
Aleksandar JAZIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):61-71
Sažetak ▼
Prevencija različitih katastrofa jedan je od ključnih aspekata snažnijih aktivnosti Evropske unije u oblasti civilne zaštite. Cilj je bio stvaranje efikasnije civilne zaštite u skladu sa savremenim pretnjama koje donose katastrofe. Zbog toga je Evropska unija stvorila Mehanizam civilne zaštite Unije. Svrha ovog Mehanizma je da učini delovanje Evropske unije na polju sprečavanja i otklanjanja posledica katastrofa efikasnijim. Možda je najvažniji razlog mnogo puta viđena pojava da katastrofa u jednoj državi izaziva posledice u drugoj. Takođe se dogodilo da se katastrofa pojavi u nekoliko susednih država istovremeno. Za Evropsku uniju to takođe znači da katastrofa u državi koja nije članica može pogoditi neke od država članica. Svaka katastrofa, zbog posledica, izaziva preusmeravanje finansijskih i ekonomskih resursa. To uvek snažno utiče na normalno funkcionisanje svake države članice i na rad Evropske unije u celini. Te činjenice uzrokovale su stvaranje Mehanizma civilne zaštite Unije sa ciljem, pre svega, da spreči moguće katastrofe. Sa druge strane, svrha ovog Mehanizma je da omogući brzu stabilizaciju ekonomskih i političkih sistema država članica kada katastrofa bude završena.
EVROPSKA BANKARSKA UNIJA KAO DEO POSTKRIZNOG SISTEMA UPRAVLJANJA EKONOMSKOM I MONETARNOM UNIJOM
Dragana DABIĆ, Branimir GAJIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):73-98
Sažetak ▼
U radu se ispituje pretpostavka da projekat izgradnje Evropske bankarske unije predstavlja najznačajniji transfer ekonomskih nadležnosti na Evropsku uniju još od odluke o centralizaciji monetarne politike. Cilj rada je dvojak. Prvi cilj je predstaviti arhitekturu Bankarske unije, uglavnom na osnovu izvora evropskog prava. Drugi cilj se ogleda u razmatranju širih implikacija integrisanog finansijskog okvira, u prvom redu očekivanja u pogledu dalje centralizacije nadležnosti na nivou Unije. Do sada su postavljena prva dva stuba konstrukcije Bankarske unije – Jedinstveni mehanizam nadzora i Jedinstveni mehanizam sanacije banaka. Za Bankarsku uniju, kakva je na delu, ne može se reći da je ostvarila ciljeve zacrtane od strane evropskih državnika i zvaničnika Unije, jer je još uvek nepotpuna. Kako bi bila dovršena potrebno je postaviti i njen treći stub – Evropski (naddržavni) mehanizam osiguranja depozita. Zaključuje se da će u budućnosti ovaj projekat biti poprište daljih institucionalnih reformi u smeru ka „pravoj” Ekonomskoj i monetarnoj uniji. Način na koji će definitivno biti uobličen sistem upravljanja u zoni evra, kako odnosi između centralnog nivoa i država članica (federalno načelo nasuprot povratku na niže nivoe integracije) tako i odnosi između samih članica (načelo demokratske jednakosti nasuprot nedemokratskog obrasca nadređenosti i podređenosti), presudno će uticati na budućnost evropskog projekta ujedinjenja. Preduzimanje daljih koraka u cilju legitimizacije odnosa između političkih aktera, funkcionisanja institucija i nedovoljno transparentnih procesa naddržavnog odlučivanja je nužno.
OPŠTA UREDBA EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA EVROPSKE UNIJE O ZAŠTITI PODATAKA (GDPR) – PREGLED I NOVINE
Marija MAJSTOROVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):99-117
Sažetak ▼
Svakodnevno korišćenje interneta, što za poslovne potrebe, što u privatne svrhe (od čuvanja podataka na cloud sistemima, korišćenja aplikacija i mnogih drugih sadržaja koji pristupaju raznim biometrijskim i ličnim podacima), savremenog čoveka stavilo je u središte tehnološkog razvoja, digitalizacije i povezanosti putem različitih mreža. Značaj koji su nekada imale robna razmena, zlato, a zatim i promet roba i usluga na razvoj ekonomije i tehnološki napredak, danas imaju podaci. U digitalno doba kada su podaci pokretač i osnova za razvoj svake kompanije i osnovni derivat svakog društva, a građani, često i bez mnogo razmišljanja, svoje podatke olako ostavljaju na raspolaganje mnogim kompanijama koje prikupljaju podatke i na osnovu njihove obrade donose poslovne odluke, došlo je do potrebe za regulisanjem oblasti zaštite podataka. Sa povećanjem broja podataka o svima nama dolazi do potrebe za zaštitom privatnosti i povećanjem kontrole, te je iz te težnje i potrebe za poboljšanjem zakonskog okvira sa tekovinom modernog doba, doneta Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) 2016. godine, a koja detaljno reguliše prava lica i obaveze kompanija. Cilj rada je predstavljanje bitnih karakteristika i novina u pogledu novih instituta i pojmova, kao i sagledavanje pozitivnih efekata koje je Uredba unela u oblast prava Evropske unije ali i na prava svih lica koja su predmet obrade, a sve na osnovu analize relevantnog zakonodavnog okvira Evropske unije i dokumenata koje su donela evropska regulatorna tela i relevantne institucije – od Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije, Evropskog odbora za zaštitu podataka, Evropske komisije itd.
ISTRAŽNI ODBORI EVROPSKOG PARLAMENTA – KORISTAN INSTRUMENT KONTROLE PRIMENE KOMUNITARNOG PRAVA
Ninoslav ŽIVKOVIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):119-139
Sažetak ▼
Shodno nacionalnim zakonodavstvima, u komunitarnom pravu takođe postoji mogućnost formiranja odbora u cilju sprovođenja istrage o konkretnom pitanju. Na taj način se ostvaruje tradicionalna parlamentarna uloga nadzora nad izvršnom vlašću. Istražna tela Evropskog parlamenta su refleksija kontrolne funkcije i uvećanih zakonodavnih prerogativa ovog organa. Iako je rezultat njihovog delovanja izrada izveštaja koji je neobavezne pravne prirode, značaj ovih tela je vidljiv kako na institucionalnoj ravni (odnos Evropski parlament – Evropska komisija), tako i u pogledu podsticanja legislativnih promena u Evropskoj uniji. Cilj rada je demistifikacija specifične oblasti kako bi se upotrebom istorijskog i teleološkog tumačenja, kao i konceptualne analize, istakla važna uloga odbora u otkrivanju brojnih štetnih uticaja po komunitarno pravo.
PRAVILA I STANDARDI ZA BEZBEDNOST PUTNIČKIH BRODOVA
Iris BJELICA VLAJIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):141-152
Sažetak ▼
Korišćenje pomorskih plovnih puteva za transport ljudi i robe je u stalnom porastu. Uprkos razvoju tehnike, korišćenju novih materijala i povećanju gabarita brodova, gubitak ljudskih života na moru je i dalje veliki. Razlog za to leži u nepoštovanju osnovnih pravila vezanih za kapacitet broda ili njegove tehničke mogućnosti. Globalne i regionalne organizacije ulažu napor da donesu i usaglase različite standarde kojim bi se povećala bezbednost putnika i članova posade. Pravila se kreću od poboljšanja uslova za život i rad na brodu, izjednačavanja i priznavanja svedočanstava o obrazovanju i osposobljenosti posade, usvajanja detaljnih tehničkih pravila vezanih za izgradnju, prepravke i opremanje brodova, ali i kategorizacije brodova kako bi im se ograničilo kretanje na morske pojaseve prema konstrukcijskim mogućnostima koje imaju. Pojedine članice Evropske unije zahvaljujući geografskim specifičnostima imaju posebne potrebe u pogledu korišćenja pomorskih puteva. Organi Evropske unije usvojili su određeni broj zakonodavnih akata, od kojih je najnoviji Direktiva 2017/2108/EU. Cilj je usaglašavanje EU zakonodavstva sa postojećim međunarodnim standardima, ali i usaglašavanje zakonodavstava država članica međusobno, kao i uklanjanje neželjenih negativnih posledica koje su raniji akti proizveli.
PLURILINGVIZAM I OBRAZOVNA JEZIČKA POLITIKA EVROPSKE UNIJE U SRBIJI
Katarina RADOJKOVIĆ ILIĆ
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):153-166
Sažetak ▼
U radu se razmatra plurilingvizam kao okosnica evropske jezičke ideologije, kao i koncept plurilingvalnog i interkulturnog obrazovanja čiji je osnovni cilj promovisanje humanističkih vrednosti, međusobnog poštovanja, otvorenosti, tolerancije i dijaloga među narodima. Navode se neki od akata institucija Evropske unije i Saveta Evrope u kojima se plurilingvizam i očuvanje jezičke raznovrsnosti ističu kao najznačajniji ciljevi evropske obrazovne jezičke politike. Takođe se razmatraju neka od spornih pitanja vezanih za jezičko obrazovanje u zemljama Evropske unije i analizira koliko je plurilingvizam zastupljen u obrazovnoj jezičkoj politici u Republici Srbiji. Navode se i rezultati istraživanja sprovedenog sa studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u kome su ispitivana njihova iskustva i stavovi prema učenju stranih jezika uopšte, a posebno prema značaju poznavanja više jezika za njihovu buduću profesionalnu karijeru i pristup programima mobilnosti.

Prikaz knjige

DA LI JE ČIN PRIZNANJA JEDINO VAŽAN? DRŽAVE EVROPSKE UNIJE IZMEĐU PRIZNANJA I INTERAKCIJE SA KOSOVOM
Mihajlo KOPANJA
Evropsko zakonodavstvo, 2020 19(73-74):167-169