Слобода изражавања у спорту и њена ограничења

Marjanović Đorđe (Institut za uporedno pravo, Beograd), dj.marjanovic@iup.rs

Предметна анализа бави се пуноважношћу правила којима се спортистима ограничава слобода изражавања о политичким питањима у сврху остваривања принципа политичке неутралности. У првом делу рада указује се на значај поштовања овог принципа за спорт. Потом се излажу појавни облици изражавања спортиста о политичким питањима на спортским приредбама и у дигиталном окружењу. Уједно се ретроспективно приказују и изазови са којима се спортски покрет суочавао у остваривању свог деловања. У другом делу рада аутор уочава могуће дилеме у оцени да ли је правно ваљано уговорно ограничавање права на слободу изражавања. Применом нормативног и догматског метода закључује се да је нужно постићи баланс између права спортиста на поштовање приватног и породичног живота и права на слободу изражавања, као и између права спортских организација и клубова на заштиту угледа. Тешкоће у постизању таквог баланса препознају се у томе што је спортистима правно и фактички ограничена слобода уговарања. У трећем делу рада, кроз студију случаја и анализу праксе Европског суда за људска права, пружају се објашњења у погледу оправданости ограничавања права на слободу изражавања спортиста о политичким питањима. Аутор закључује да релативна људска права, ради заштите принципа деловања спортских организација, могу бити оправдано ограничена, под условом да је то ограничење прописано законом. У Закону о спорту Републике Србије није прописана општа норма којом се спортистима забрањује изражавање о политичким питањима. Међутим, Законом се упућује на непосредно обавезујућу примену спортских правила у којима су садржана ограничења права спортиста на слободу изражавања. С обзиром на квалитет норми спортских правила, оправданост ограничавања права може бити спорна. Штавише, могуће је да дође и до повреде права на слободу изражавања.

Кључне речи: Слобода изражавања, спорт, ограничења, заштита репутације, политичка неутралност