Криза која потреса Француску

Zečević Slobodan (Institut za evropske studije, Beograd), szecevic5@gmail.com

Да ли је Француска „економски болесник“ Европске уније? Јавни дуг кумулиран годинама уназад, највише за време Макронове (Emmanuel Macron) власти, нарочито у контексту епидемије коронавируса, достигао је 3.305 милијарди евра или 113% од БДП‐а. Политичка криза у Француској дошла је до кључања. Председник државе погођен је једним од најнижих стопа поверења бирачког тела у историји V Републике (око 17% задовољних грађана). Председници влада мењају се „као на траци“. Себастијан Лекорни (Sébastien Lecornu), биће четврти председник владе у протеклих 20 месеци, а седми од када је Емануел Макрон 2017. године изабран за председника Француске. Постојећа ситуација све више личи на некадашњу нестабилну, парламентарну IV Републику, а не на Де Голову стабилну и јаку, председничку V Републику. Да ли је реч о кризи режима? Да ли је Де Голов уставни концепт превазиђен? Да ли Емануел Макрон треба да поднесе оставку? На сва наведена питања, аутор ће у раду пружити одговарајућа рационализована објашњења.

Кључне речи: V Република, председнички систем, парламентарни режим, јавни дуг, политичка нестабилност