Заштита људских права и проблем климатских промена у светлости начела заједничке али диференциране одговорности - пракса Европског суда за људска права

Kastratović Aleksandra (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), aleksandra.kastratovic@diplomacy.bg.ac.rs
Vučić Mihajlo (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), mihajlo@diplomacy.bg.ac.rs

Климатске промене представљају један од најсложенијих глобалних изазова нашег времена који се поставља пред међународну заједницу. Негативни утицаји климатских промена на људска права садашњих и будућих генерација су све очигледнији и не смеју се занемарити. Циљ рада је да укаже на посебан значај људских права у борби против климатских промена и испита у којој мери механизми за заштиту људских права имају капацитет да одговоре на изазове климатских промена. Људска права државама намећу обавезе у контексту климатских променa које морају да поштују, утичући на креирање прописа и политике и уједначавање праксе, док начело заједничке али диференциране одговорности омогућава разликовање њихове одговорности. У том контексту, пружа се осврт на правни систем Републике Србије, релевантан за заштиту људских права од климатских промена.

Кључне речи: климатске промене, људска права, начело заједничке али диференциране одговорности, правни систем Републике Србије, Европски суд за људска права