Економске полуге моћи као инструмент остваривања геополитичких циљева: растући значај геоекономије за Европску унију, САД, Русију и Кину

Zvezdanović Lobanova Jelena (Institut društvenih nauka), jzvezdanovic@idn.org.rs
Nikolić Goran (Institut za evropske studije), goranvnikolic@gmail.com
Ćurčić Petar (Institut za evropske studije), petar.pero.curcic@gmail.com

Водеће економске силе све више користе економску међузависност као стратешко оруђе у политици моћи. Главне економске полуге моћи, као инструмента за остварење геополитичких циљева у савременим условима, су економске санкције и трговинска и технолошка ограничења наметнута конкурентским земљама. САД, Кина и Европска унија практикују „мање-више” ове економске полуге како би се оптималније позиционирале у глобалним геоекономским односима. Њихове геоекономске тактике подржане су опсежним истраживањима помоћу којих ове силе врше предикције и усклађивања сопствених економских интереса са економским интересима других земаља. Најновије процене, у том смислу, говоре да ће раст економске моћи глобалних економских сила у перспективи највероватније довести до убрзаног раздвајања глобалне економије на два главна блока – амерички и кинески. Тиме би уследила одређена криза која би се одразила на економско благостање, не само ових држава већ и претежног дела света. Да би се овај тренд зауставио, односно да би се избегли могући негативни ефекти, неопходни су координисани напори три највеће светске економије: САД, Европске уније и Кине. То би конкретно значило и конвенционално регулисање светске економије, попут конвенционалног регулисања других значајних друштвених питања као што су међународни оружани сукоби. Поред тога, то би значило даљу промоцију процеса глобализације, уз либерализацију међународне трговине и страних инвестиција. Тиме би се донекле обуздао и растући тренд геоекономске принуде, а економска конкуренција би остала пожељан метод за управљање дивергентним интересима водећих економских сила.

Кључне речи: Геоекономија, моћ, санкције, САД, Европска унија, Кина