Политичке последице препознавања перпскетиве чланства у Европској унији за три источна партнера

Petrović Miloš (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), milos.petrovic@diplomacy.bg.ac.rs

Као последица инвазије на Украјину Европска унија начинила je низ корака у настојању да се прикаже као регионални геополитички лидер. Свеобухватна подршка Кијеву уследила је у сегменту војно-безбедносне, политичке, хуманитарне и друге сарадње; потом, у опсежном дистанцирању од Русије (кроз велики број рестриктивних мера), као и у виду признавања перспективе чланства, како Украјини тако и Молдавији и Грузији. Овај рад усмерен је на истраживање амбивалентности и последица повезаних с признавањем приступне перспективе источноевропским партнерима. С једне стране, аутор тај чин тумачи као део кризног одговора Европске уније у настојању да се одржи нормативна и друга моћ у географском суседству. С друге стране, фактичким припајањем тих земаља политици проширења судбина Источног партнерства, као суседске политичке иницијативе, доведена је у питање, будући да његов фокус сада остаје само на Јерменији и Азербејџану, што доводи у питање његову оправданост. Хипотеза је да промене у европским политикама, колико год оправдане или изнуђене, представљају изазов за оба домена, с обзиром на то да је проширење годинама у кризи, а да је сврха и идентитет Источног партнерства под знаком питања. Аутор додатно приказује и како се источни суседи пореде са Србијом у припремљености за чланство. Аутор закључује да геополитички трендови, ма колико били важни, не могу да замене ни домаће реформе код кандидата за чланство, нити институционалне измене које су неопходне унутар Уније за планирање и реализацију приступања нових земаља.

Кључне речи: Источно суседство, рат, политика проширења, политика суседства, геополитика