Репозиционирање Европске уније у новим геополитичким условима

Nikolić Goran (Institut za evropske studije, Beograd), goranvnikolic@gmail.com
Zvezdanović Lobanova Jelena (Institut društvenih nauka, Beograd), jzvezdanovic@idn.org.rs
Ćurčić Petar (Institut za evropske studije, Beograd), petar.pero.curcic@gmail.com

Трговински конфликти Сједињених Америчких Држава (САД) са Кином убрзали су потребу у Европске уније (ЕУ) за већом самодовољношћу у кључним секторима. Нови Закон о индустријском убрзању, који је усвојила Европска комисија у марту 2026. године, одредиће да ли индустријска политика „Произведено у ЕУ“ (Made in EU) може, избегавајући протекционистичке замке пре свега према Кини, олакшати сарадњу са трговинским партнерима. Циљ је подршка производњи у ЕУ, али би партнерима у оквиру споразума о слободној трговини, као и потписницима Општег споразума о јавним набавкама СТО, било омогућено да учествују у јавним набавкама чланица ЕУ. Смањење ризичног ослањања на Вашингтон прати покушај отварања нових могућности приступа тржишту за ЕУ. Поред више од 40 трговинских споразума које Европска унија већ има закључене са својим партнерима, у току су преговори о закључивању нових. Међу најзначајнијима су споразуми са Јужним заједничким тржиштем (MERCOSUR) и Индијом, који су потписани у јануару ове године. Ови споразуми шаљу снажан геополитички сигнал да земље учеснице желе да тргују и сарађују под предвидљивим и на правилима заснованим условима. ЕУ и њени економски партнери имају прилику да воде свет путемновогмултилатерализма. Идеално би било да земље осмисле нова правила о субвенцијама и економској безбедности, док би истовремено продубиле сарадњу у области ретких земних елемената и критичних материјала у оквиру Светске трговинске организације (СТО), или на основу плурилатералних аранжмана, чиме би се повећала отпорност у глобалним ланцима снадбевања. Да би остала поуздан партнер, ЕУ мора остати отворена. Стога би нова индустријска политика која тежи јачању конкурентности европске индустрије, убрзавању зелене транзиције и подстицању страних инвестиција, требало да будефлексибилнија када су у питању бројни административни захтеви или пак жеља за пуним реципроцитетом у јавним набавкама.

Кључне речи: Трговинска политика, ЕУ, споразуми о слободној трговини, САД, Кина