Правни оквир културног наслеђа Србије и Северне Македоније у контексту acquis communautaire

Ćitić Teodora (Socijalno-ekonomski institut Ruskog državnog humanitarnog univerziteta (RGGU) u Moskvi), citictedora1@gmail.com

Рад анализира утицај правних тековина Европске уније (acquis communautaire) на правни статус и заштиту српског историјског наслеђа на простору данашње Србије и Северне Македоније. У раду се даје осврт и на културно наслеђе у предјугословенском историјском периоду. Полазећи од међународноправног оквира јавне својине, рад испитује у којој мери европско право утиче на решавање питања која формално остају у искључивој надлежности држава. Централна хипотеза рада заснива се на ставу да Европска унија не уређује директно питања јавне својине, историјског и културног наслеђа, али кроз принципе правне сигурности, заштите својине и добросуседских односа обликује правни и преговарачки међународни оквир у коме се ова питања решавају. Рад показује да Европска унија има ограничене правне капацитете којима би се заштитило културно‐историјско наслеђе држава смештено у трећим државама. У контексту европских интеграција Србије, то се односи на њено културно‐историјско наслеђе смештено на подручју држава наследница бивше СФР Југославијe, чија су унутрашња законодавства „мање‐више“ усаглашена са европским и међународним стандардима. У циљу доследног правног регулисања свих отворених питања везаних за ово наслеђе, суседне државе би требало да ова питања регулишу дипломатским путем, кроз закључење билатералних споразума. Пример представља Северна Македонија на чијем подручју се налазе неки од важних делова српске историјско‐културне баштине, за чији статус би требало наћи адекватна правна решења.

Кључне речи: Аcquis communautaire, национално право, Европска унија, историјско наслеђе, дипломатија, билатерални односи, историјско право, правни систем