Начело no harm rule - техника између заштите суверенитета државе и међународноправне заштите животне средине

Kastratović Aleksandra (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), kastratovic@diplomacy.bg.ac.rs
Vučić Mihajlo (Institut za međunarodnu politiku i privredu), mihajlo@diplomacy.bg.ac.rs

Деградација животне средине представља један од најсложенијих изазова који се данас поставља пред међународну заједницу. Срж проблема лежи у тензији између интереса држава да врше суверена права и интереса заштите животне средине. Начело no harm rule – у међународном еколошком праву функционише као техника за решавање ових сложених проблема, кроз разматрање и уравнотежавање датих интереса. Обавеза ненаношења штете, као неизоставни елемент овог начела, представља оперативни механизам којим се успостављају стандарди понашања које су држава дужне да поштују. Импликација овог приступа је да фокус није на заштити самог еколошког интегритета, већ на прагу штете и дужне пажње – стандарда који генерално нису довољноДеградација животне средине представља један од најсложенијих изазова који се данас поставља пред међународну заједницу. Срж проблема лежи у тензији између интереса држава да врше суверена права и интереса заштите животне средине. Начело no harm rule – у међународном еколошком праву функционише као техника за решавање ових сложених проблема, кроз разматрање и уравнотежавање датих интереса. Обавеза ненаношења штете, као неизоставни елемент овог начела, представља оперативни механизам којим се успостављају стандарди понашања које су држава дужне да поштују. Импликација овог приступа је да фокус није на заштити самог еколошког интегритета, већ на прагу штете и дужне пажње – стандарда који генерално нису довољно правно прецизирани. Ипак, хитност потребе за заштитом животне средине од деградације рефлектује битан тренд давања већег и привилегованијег значаја заштити еколошких вредности у односу на државно‐центричне интересе.

Кључне речи: Начело no harm rule, државни суверенитет, заштита животне средине