Стално представништво Српске православне цркве при европским институцијама: уметност (не)могућег

Veselica Milan (Institut za međunarodnu politiku i privredu,Beograd), milan.veselica@diplomacy.bg.ac.rs

Српска православна црква је 2004/2005. године одлучила да отвори стално представништво при европским институцијама у Бриселу, по угледу на остале европске помесне православне цркве. Међутим, иако је одлука Светог архијерејског синода Српске православне цркве о постављењу сталног представника и даље на снази, рад представништва је у застоју дужи низ година. У раду се анализирају могућности које би оживљавање рада сталног представништва у Бриселу донело Српској православној цркви, и то усмеравајући пажњу на заговарање о Косову и Метохији и располагање европским фондовима. Ипак, запажени су и изазови који се, углавном, тичу шире политичке ситуације на европском континенту и међуцрквеног спора Москве и Цариграда. Методологија истраживања обухвата анализу годишњих извештаја Европске комисије о Косову и Метохији (упоређених са извештајима Стејт департмента САД) у периоду од 2015. до 2024. године, те разговор са архимандритом Данилом Љуботином, дугогодишњим сталним представником Српске православне цркве при европским институцијама. Прво, примећене су одређене мањкавости у извештавању Европске комисије о стању Српске православне цркве на Косову и Метохији, што може бити део заговарачке агенде. Друго, запажени су потенцијали које Српска православна црква може да искористи кроз пројектно финансирање. Стога, закључује се да би активан рад сталног представништва у Бриселу имао позитивне ефекте за Српску православну цркву, упркос тренутној стратегији одржавања деликатне равнотеже.

Кључне речи: Српска православна црква, стално представништво, Европска унија, заговарање, Косово и Метохија, фондови