ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

MIRIĆ Aleksandra (Institut de Recherche sur l’Architecture Antique Université Lumière Lyon 2), aleksandramiric@yahoo.com
MIRIĆ Filip (Pravni fakultet u Nišu), filip.miric@gmail.com

Културна добра уживају посебну заштиту у свим савременим законодавствима. Информатичко друштво у којем сада живимо наметнуло је потребу да се културно наслеђе заштити новим савременим методама. Дигитализацијом се културно наслеђе, у целини, не само штити већ и чини доступнијим. Значај процеса дигитализације у овој области препознат је и на нивоу Европске уније (ЕУ), што је резултирало усвајањем Препорука Комисије о дигитализацији и онлајн доступности културних добара и дигиталној заштити од 24. августа 2006. године (585/EК). Иако је реч о препорукама њихов значај произилази из потребе да се културно наслеђе адекватно заштити и учини доступнијим. Узимајући у обзир интерес држава да на адекватан начин превентивно делују на заштити културних добара, аутори на крају у раду дају приказ правног оквира за њихову кривичноправну заштиту у Републици Србији.

Кључне речи: Kултурнo наслеђе, дигитализација, кривично законодавство, ЕУ, Србија