ЗАШТИТА НАЦИОНАЛНОГ БЛАГА КАО ИЗУЗЕТАК ОД СЛОБОДЕ КРЕТАЊА РОБЕ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

PAVIĆEVIĆ Vanja (Vanja Pavićević, istraživač-saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), vanja.pavicevic@diplomacy.bg.ac.rs
VUČIĆ Mihajlo (Mihajlo Vučić, viši naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), mihajlo@diplomacy.bg.ac.rs

Слобода кретања робе у Европској унији представља кључну слободу, неопходну за развој царинске уније и јединственог тржишта. Својим широким тумачењем квантитативних ограничења и мера еквивалентног ефекта, разграничењем појма директне и индиректне дискриминације на тржишту ЕУ, Суд правде одиграо је важну улогу у продубљивању заштите слободног кретања робе. Сходно томе, ради избегавања евентуалних злоупотреба наведене слободе, свака врста изузетка мора се уско тумачити. Изузеци од слободног промета робе углавном се односе на разлоге јавног морала, безбедности, заштите здравља и живота људи, животиња, биљака, али се могу односити и на заштиту културних добара државе која су класификована као „национално благо”. У потоњем случају, Суд се уздржао од генералних смерница при тумачењу члана 36 који предвиђа изузетак у виду националног блага које има уметничку, историјску или археолошку вредност. Имајући то у виду, предмет рада јесте проналажење деликатног баланса између прокламоване слободе кретања робе у ЕУ и специфичне заштите коју уживају културна добра. Пре свега, анализираћемо постојећи правни оквир поврата културних добара у ЕУ. Затим, истражићемо повезаност механизма поврата културних добара са концептом националног блага у светлу члана 36 УФЕУ. Коначно, критички ћемо испитати концепт ,,националног блага”, као изузетка од забране ограничења слободног промета робе. У том светлу, приказаћемо развој европског законодавства у грађењу шире мреже заштите културних добара.

Кључне речи: Директива 2014/60/ЕУ, поврат културних добара, национално благо, слободан промет робе, UNIDROIT 1995