ДИРЕКТИВЕ У ПРАВНОМ СИСТЕМУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И ЊИХОВ ПРЕНОС (ТРАНСПОЗИЦИЈА) У УНУТРАШЊЕ ПРАВНЕ СИСТЕМЕ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА

TODIĆ Dragoljub (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), dtodic@ymail.com
TINTOR Ljubomir (Student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS), ljubomir.tintor@yahoo.com

Основни циљ рада је испитивање места и улоге директива Европске уније (ЕУ) у правном систему ове организације у контексту обавезе њиховог преношења у унутрашње правне системе држава чланица. У раду се разматра хипотеза да пренос директива није јасно регулисан, што у неким елементима оставља простор за различита тумачења и примену, укључујући и појаву неусаглашености унутрашњег права са нормама из директиве. За полазну основу анализе се узима садржај члана 288 Уговора о функционисању Европске уније (УФЕУ), као и друге релевантне одредбе овог уговора и Уговора о Европској унији (УЕУ). Полазећи од специфичности које директиве имају као извори права, расправља се о кључним елементима од значаја за разумевање обавезе преноса директива у унутрашње правне системе (појам и значај „преноса”, сврха, надлежност органа ЕУ, „резултати који треба да се постигну”, облик и начин преноса, рокови за пренос, обавеза извештавања Комисије итд.). Указује се на праксу неких држава чланица, као и на неке теоријске приступе и тешкоће у процесу преноса директива. У закључку се констатује да пренос директива у унутрашње правне системе представља системско питање које би требало прецизније регулисати имајући у виду више чинилаца (надлежност ове организације, начин доношења директива, њихова примена и контрола над применом, специфичности правних система држава чланица у које се директиве преносе, специфичности материје која је предмет уређивања итд.).

Кључне речи: Европска унија, директиве ЕУ, пренос директива, транспозиција, усклађивање унутрашњих прописа, примена прописа ЕУ, Суд правде ЕУ, државе кандидати за чланство