УДК 341.43(4-672EU)
Библид: 1451-3188, 19 (2020)
Vol. 19, No 72, стр. 30-50
ДОИ:

Оригинални научни рад
Примљено: 18 Mar 2020
Прихваћено: 30 Apr 2020

ЕВРОПСКА УНИЈА И ЗАШТИТА ЉУДСКИХ ПРАВА ТРАЖИЛАЦА АЗИЛА – АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ

ĐUKANOVIĆ Anđela (Naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd), andjela@diplomacy.bg.ac.rs

Питање заштите људских права тражилаца азила још увек је значајно питање у оквиру ЕУ, иако му се придавала нешто мања важност након окончања мигрантске кризе из 2015. и 2016. године. Чини се да ЕУ, и након овог озбиљног упозорења, није успела адекватно да реагује. ЕУ свакако покушава да одаје слику ентитета који поштује људска права тражилаца међународне заштите, али истовремено и ентитета који штити интересе већине држава чланица ЕУ у светлу нежељених миграција. Ово је свакако тежак задатак. Споразуми са сигурним трећим земљама не могу бити готово искључиви темељ политике азила, будући да се овакви споразуми лако могу раскинути када терет постане превелики у односу на евентуалне користи које би ЕУ могла да пружи сигурним трећим земљама. Нова регулатива морала би у већој мери да одражава и правичнију расподелу терета и између самих држава чланица, будући да је познато да су поједине државе чланице ЕУ знатно више оптерећене приликом пријема миграната. Основни проблем у заштити људских права представља оптерећеност капацитета за пријем, која готово увек води и до значајнијег кршења људских права тражилаца међународне заштите. Осим тога, потребно је испитати и поједине проблеме у заштити људских права и других држава чланица, као и чланица које државе чланице ЕУ сматрају сигурним трећим земљама, а које нису везане искључиво за преоптерећеност капацитета за пријем. И пракса Европског суда правде може свакако бити од значаја. ЕУ је показала настојање да регулише Заједнички европски систем азила на адекватнији начин, али ипак примарно у светлу заштите интереса држава чланица. Примена принципа солидарности, који би повратно могао позитивно утицати и на заштиту људских права, у мањој мери је узета у обзир у предложеној регулативи, али због недостатка консензуса она још увек није усвојена.

Кључне речи: људска права, азил, Европска унија, миграције, Суд правде Европске уније, концепт сигурне треће земље