МЕЂУНАРОДНА ТРГОВИНСКА АРБИТРАЖА И АКТУЕЛНО СТАЊЕ ЛЕГИСЛАТИВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Pejak Miladin (АИК Банка а.д., Београд), miladin.pejak@aikbanka.rs

Арбитража представља један од начина решавања спорова, a нарочиту примену је пронашла у решавању међународних трговачких спорова. За разлику од судског решавања спорова, које организује и регулише држава, арбитражно решавање спорова је независно и аутономно, иако држава законом утврђује услове за овакво решавање спорова. Модерне тенденције иду у правцу све већег смањења утицаја државних судова на арбитраже, што, наравно, не значи да арбитраже постају самосталне и недодирљиве, већ да добијају већу аутономију и могућност да у одређеним ситуацијама коригују крута национална процесна законодавства, и самим тим допринесу бржем и ефикаснијем решавању трговинских спорова, првенствено међународних. Са порастом значаја међународне трговинске арбитраже долази до еволуције правила која се на њу односе, те је проучавање и правно регулисање међународне арбитраже предмет посебног интересовања и аутора који у раду указује на њене карактеристике и особености. Уз то, нарочит акценат ставља на сâм појам међународне трговинске арбитраже, њен значај и изворе, као и актуелно стање легислативе из проучаване области, односно на Закон о арбитражи који је донет 2006. године, а који је Републику Србију и српско право приближио светским стандардима у области арбитраже.

Кључне речи: арбитража, међународна трговинска арбитража, арбитражно решавање спорова, међународне конвенције, Република Србија