УДК 341.645.2:061.1EU
Библид: 1451-3188, 21 (2022)
Vol. 21, No 80, стр. 279-292
ДОИ: https://doi.org/10.18485/iipe_ez.2022.21.80.17

Изворни научни рад
Примљено: 24 Oct 2022
Прихваћено: 18 Nov 2022

ПРИНЦИПИ НЕПОСРЕДНОГ ПРАВНОГ ДЕЈСТВА И СУПРЕМАТИЈЕ ПРАВА ЕУ У ПРАКСИ СУДА ПРАВДЕ

DRAGOJLOVIĆ Nikola (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu), nikoladragojlovicbgd@gmail.com

У предметном раду разматра се пракса Суда правде Европске уније (ЕУ). Пажњу аутора привлаче одлуке у којима је Суд правде развио неке од фундаменталних принципа на којима почива право ЕУ, попут начела супрематије права ЕУ, према којем ово право има приоритет над било којим националним законом који је с њим у супротности, као и да се право примењује како у односу на претходно тако и на будуће законодавство држава чланица. Суд правде је својим одлукама увео још једно значајно начело које се односи на непосредно правно дејство права ЕУ у државама чланицама. Према овом начелу омогућава се директна примена права ЕУ према појединцима, што конкретно омогућава да појединци имају могућност да остваре своја права која из њега проистичу пред националним судовима држава чланица. У раду је дат приказ најзначајнијих случајева из праксе Суда правде, уз правну анализу усвојених ставова. Аутор апострофира налазе Суда изнете у случајевима Van Gend en Loos (1963), Costa v. ENEL (1964) и Simmenthal (1978), указујући на њихов значај за еволуцију права Европских заједница и ЕУ. У закључним разматрањима, аутор је изнео генералну оцену доприноса јуриспруденције Суда правде за развој основних принципа и права ЕУ.

Кључне речи: Право ЕУ, принцип непосредног правног дејства, принцип супрематије, јурсипруденција Суда правде