ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ СРБИЈЕ – ДИЛЕМА ЗА ЕВРОПСКУ УНИЈУ?

ŠULEIĆ Jelena (Škola nacionalne odbrane), jelena_suleic@yahoo.com
BERIŠA Hatidža (Škola nacionalne odbrane), hatidza.berisa@mod.gov.rs
BOŽIĆ Sandra (Fakultet političkih nauka, Beograd), sandra.bozic@parlament.rs

Избијањем рата у Украјини, Србија се нашла на „линији ватре” два глобална геополитичка концепта. Геополитичка блискост са Руском Федерацијом (РФ) и Кином у зони снажног утицаја геополитичке моћи Сједињених Америчких Држава (САД) и евроатлантских интеграционих пројеката – НАТО савеза и Европске уније (ЕУ), ставила је Србију пред бројне политичке, војне и безбедносне изазове. На прелазу између два миленијума, најважнији политички изазов Републике Србије представља питање статуса Косова и Метохије, чије решавање практично блокира њене интеграционе амбиције, сврстава је на страну постсовјетских држава са „окрњеним суверенитетом” и угроженим територијалним интегритетом, што у оквиру савременог европског поретка не доприноси њеном оптималнијем позиционирању, већ је излаже перманентним кризним ситуацијама које не доприносе њеној политичкој стабилности, нити стабилности региона. Тај национални, политички и безбедносни изазов позиционира се високо у спољнополитичкој агенди великих сила и постаје још једна тачка око које се дистрибуира њихова геополитичка моћ. Раскорак између два национална политичка интереса (чланства у ЕУ и очувања територијалне целовитости), присиљава Србију да се позиционира између САД и РФ, што суштински значи прихватање концепта војне неутралности. Да ли ЕУ прихвата овакво опредељење Србије, или то опредељење за ЕУ представља праву политичку дилему – тек остаје да се види, у зависности од кретања и констелације глобалних међународних односа у наредном периоду.

Ključne reči: ЕУ, Србија, војна неутралност, политички изазови, национални интереси