ПРАВНИ ОКВИР ЗА ОДГОВОРНОСТ ПРУЖАЛАЦА УСЛУГА ПОСРЕДОВАЊА НА ИНТЕРНЕТУ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ЋЕРАНИЋ ПЕРИШИЋ Јелена (Институт за упоредно право, Београд), ceranicj@gmail.com

Убрзни развој дигиталне технологије и почетак масовног коришћења интернета крaјeм 20. и почетком 21. века допринели су да најразличитији садржаји путем интернета постану глобално допступни. Управо захваљујући интернету, класичан концепт заштите интелектуалних добара заснован на систему национално територијално ограничених права доведен је у питање. Будући да свака радња која се предузима на интернету аутоматски пробија националне границе, тј. има глобално дејство, остваривање и заштита права од стране титулара отежана је у погледу права интелектуалне својине. С обзиром на динамику развоја дигиталне технологије и изазове које она носи, Европска комисија је у новембру 1998. године предложила доношење директиве чија би сврха била уређење услуга информационог друштва. Директива (ЕЗ) бр. 2000/31 о неким правним аспектима услуга информационог друштва, посебно електронске трговине у оквиру унутрашњег тржишта, донета је 8. јуна 2000. године. Одељак IV Директиве посвећен је одговорности пружалаца услуга посредовања. Исти предвиђа услове које мора испуњавати пружалац услуге, тј. интернет посредник, да би могао да ужива имунитет, односно искључење одговорности (тзв. режим сигурних лука). Законодавни оквир Републике Србије у овој области у потпуности је усклађен са правом ЕУ.

Кључне речи: Пружалац услуга посредовања на интернету, одговорност, електронска трговина, режим „сигурних лука”, права интелектуалне својинe