ПРИМЕНА ФЛЕКСИГУРНОСТИ У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

САВИЋ Славен (Медиапром д.о.о, Нови Сад), slaven.savic.83@gmail.com

Савремене економске токове карактеришу континуиране промене у свим гранама глобалне економије, а посебно у сфери економских интеграција. Таква ситуација има своје реперкусије и на функционисање држава које своју позицију у глобалној економији граде на бази различитих трговинских, економских и политичких савеза и организација. Добар пример представљају и европске интеграције кроз које су европске државе постале део једне супранационалне организације – Европске уније (ЕУ). Интегрисање европских држава у ЕУ потенцирано је не само политичким већ и економским разлозима, пре свега обезбеђењем одрживог економског развоја и флексибилне социјалне сигурности у домену рада. Увећање економске међузависности у Европи указало је на чињеницу да класични концепт државе благостања више није прихватљив, будући да не може да пружи рационалне одговоре за растуће социјалне потребе запослених изражене током економских криза и озбиљних друштвених поремећаја. Проналажење нових идејних решења за регулисање поменутих ситуација претпоставља примену концепта „флексигурности”, која има за циљ проналажење компромиса између флексибилности тржишта рада и социјалне сигурности. У раду се разматрају различити аспекти овог концепта уз студију случаја примера Данске, све у намери да се ближе осветле теоријски и практични домети функционисања „флексигурности” у ЕУ.

Кључне речи: Флексигурност, тржиште рада, социјална политика, ЕУ, Данска, студија случаја