ДЕЛОВАЊЕ ЕУ НАКОН ПРИСТУПАЊА ЖЕНЕВСКОМ АКТУ ЛИСАБОНСКОГ СПОРАЗУМА О ИМЕНИМА ПОРЕКЛА И ГЕОГРАФСКИМ ОЗНАКАМА

ЈЕЛИСАВАЦ ТРОШИЋ Сања (Институт за међународну политику и привреду, Београд), sanja@diplomacy.bg.ac.rs

Рад анализира најзначајније измене и последице приступања Европске уније (ЕУ) Женевском акту Лисабонског споразума о именима порекла и географским ознакама (Женевски акт). Усвајањем Женевског акта ЕУ је проширила политику заштите имена порекла и географских ознака на глобални ниво. Након усвајања Уредбе (ЕУ) 2019/1753 земље чланице ЕУ имају бољу могућност заштите ознака географског порекла, пре свега традиционалних прехрамбених производа. У раду се детаљније испитују елементи, структура и начин како је правно регулисана заштита ознака географског порекла у ЕУ. Посебан фокус у анализи дат је решењима из Уредбе (ЕУ) 2019/1753 чији домен примене обухвата државе чланице и треће земље. Истраживање указује на предности свеобухватне заштите имена порекла и географских ознака на тржишту ЕУ. Међутим, заштита се односи превасходно на традиционалне пољопривредне производе (вина, сиреве, жестока пића и др.), а не на свеобухватну заштиту непољопривредних традиционалних производа.

Кључне речи: ЕУ, ознака порекла, имена порекла, географске ознаке, Женевски акт, Лисабонски споразум