ЕТИЧKИ АСПЕKТИ KОМУНИKАЦИЈЕ, БИОЕТИKЕ И ПРИГОВОРА САВЕСТИ

MUDRINIĆ Ljiljana M. (Правни факултет Мегатренд Универзитета, Београд), mudrinic.lјilјana243@gmail.com

У раду се разматрају теоријски ставови о комуниколошкој и деонтолошкој етици као специјалној етици која служи човеку и његовим правима. У контексту европских вредности у раду се разматрају основни принципи морала и моралне културе на којима се темељи медијска етика. Полазећи од претпоставке постојања моралности, аутор испитује значења приговора савести за моралну праксу и морално поступање. Право на приговор савести темељно је људско право и саставни је део слободе мишљења које је признато у већини европских држава. У раду се с посебном пажњом анализира кризa културе која је започела крајем педесетих година прошлог века, а која је допринела појави „етике трећег лица”. Овај феномен унео је нове вредности у европску и светску социјалну стварност, истовремено изазивајући и пад моралних вредности. Анализирајући токове овог преображаја, аутор закључује да је промена културних образаца надошла са процесом глобализације. Ове промене обухватиле су измену људске свести, менталитета и стила живота, што је консеквентно наметнуло одређени релативизам у култури која је усмерена на материјалне циљеве, а не на истицање правих моралних вредности. Међутим, и поред оваквих тенденција, у постмодерном периоду развоја људског друштва, етика је допринела настанку биоетике као посебне дисциплине која интегрише и синтетизује различите области знања о људском понашању и односу према животу уопште. У том смислу, изнета су и нека закључна разматрања од значаја за Републику Србију.

Кључне речи: Комуниколошка етика, морална култура, приговор савести, биоетика