ПРАВО НА ЧИСТ ВАЗДУХ У ПРАВУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

TINTOR Ljubomir (Правни факултет Универзитета у Београду), ljubomir.tintor@yahoo.com

Право на чист ваздух данас се сматра једним од фундаменталних људских права на глобалном нивоу. Ваздух је нeопходан ради одржавања живота, а лош квалитет ваздуха може да изазове разне болести и да наруши здравље. Загађење ваздуха се узима као један од највећих проблема и изазова када се говори о заштити животне средине. Основни циљ овог рада јесте да утврди како је право на чист ваздух регулисано у прописима Европске уније. У раду се анализира питање – да ли грaђани ЕУ имају индивидуално право на чист ваздух, да ли је ово право регулисано на нивоу ЕУ и каква je пракса Суд правде ЕУ и Европског суда за људска права у Стразбуру по овом питању. Анализира се да ли је и у којој мери обезбеђено право на надокнаду штете услед кршења прописа о квалитету ваздуха у оквиру ЕУ? У раду се такође разматрају досадашњи успеси и изазови Републике Србије у погледу обезбеђивања права на чист ваздух и изазови приликом транспозиције прописа ЕУ у унутрашњи правни поредак. У раду се закључује да право на чист ваздух, као једно од основних људских права, није изричито загарантовано нормативним актима ЕУ, али се то право ипак признаје и у извесној мери прихвата у судској пракси, која кроз сваки нови случај разрађује његов обим и садржину.

Кључне речи: Право на чист ваздух, Европска унија, Република Србија, животна средина