СЕКУНДАРНИ СТЕЧАЈНИ ПОСТУПАК У ПРАВУ ЕУ И ПОТРЕБА ЊЕГОВОГ СПРОВОЂЕЊА У МЕЂУНАРОДНОМ СТЕЧАЈУ

ČOLOVIĆ Vladimir (Институт за упоредно право Београд), v.colovic@iup.rs

Секундарни стечајни поступак покреће се у земљи у којој стечајни дужник има сталну пословну јединицу и имовину. Овај поступак зависан је у односу на главни стечајни поступак који се води у земљи у којој дужник има средиште својих пословних интереса, односно где има седиште. Циљ истовременог вођења више стечајних поступака против истог дужника јесте испуњење начела јединства стечајне масе. Уредбом ЕУ 848/2015 којом се регулишу стечајни поступци, предвиђена је могућност непокретања секундарног стечајног поступка. У случају када се не покреће секундарни стечајни поступак, стечајни управник који је именован у главном стечајном поступку мора да пружи гаранцију повериоцима из те земље да ће се њихова потраживања намирити. Стечајни управник из главног стечајног поступка одлучује о покретању секундарног поступка. Исто тако, управник одлучује и о могућности да се, уместо секундарног, покрене неки други поступак који неће довести до гашења дужника, већ до наставка његовог пословања. У раду се испитује нужност покретања секундарног стечајног поступка у међународном стечају. Анализирају се ситуације кад неће доћи до његовог покретања, односно кад ће се покренути неки други поступак уместо секундарног. Анализирају се недостаци и предности покретања секундарног стечајног поступка, као и његова правна природа. На крају, посвећује се пажња и регулисању ове материје у стечајном законодавству Републике Србије.

Кључне речи: Секундарни стечајни поступак, стечајни управник, стечајни дужник, стечајна маса, гаранција, локални повериоци