ВИЗИЈА О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ КАО ГЕОЕКОНОМСКОМ И ГЕОПОЛИТИЧКОМ АКТЕРУ

NIKOLIĆ Goran (Институт за европске студије), goranvnikolic@gmail.com

У Европској унији (ЕУ), почев од 2016. године, САД се све више почињу перцепирати као недовољно поуздан савезник. Од тада ЕУ покреће низ сопствених одбрамбених иницијатива. Доласком Бајдена на власт у САД порасла је бојазан да би нова политичка констелација могла ослабити НАТО, па тиме и ЕУ. Са иницијативом „стратешке аутономије” ЕУ је наставила да унапређује своје одбрамбене способности по цену одређене дивергенције од САД. За последњих пар година ЕУ се често налазила на мети својих економских ривала (нпр. кроз разне забране увоза ЕУ производа). Отуд је Брисел морао активније да суделује у погледу безбедносних импликација кинеских инвестиција, као и унилатералних финансијских санкција САД (које погађају предузећа лоцирана у ЕУ). Нови прописи на нивоу ЕУ указују да Брисел покушава да одговори на изазове реал-политике, те спољна трговина (где се налази главна моћ ЕУ), постаје све више „наоружана”, с циљем ојачавања геополитичке улоге ЕУ на глобалном плану. Активнији ангажмaн Уније види се и по томе што ЕУ тренутно има чак 44 различита режима санкција, покривајући чак 32 земље. Наиме, и поред тога што ЕУ нема заједничке војне или обавештајне инструменте, њено значајно заједничко тржиште чини санкције привлачним инструментом за вршење геополитичких утицаја. Будући да је ЕУ препознала потенцијални ризик који происходи из технолошке конкуренције између великих сила, она је интензивирала мултилатералну сарадњу којим је остварила значајан напредак у области технологије, опорезивања, трговине, мобилности и безбедности. Мултилатералним и билатералним преговорима са кључним актерима светске политике, ЕУ је подстакла наду да би сарадњом са својим савезницима, али и стратешким ривалима, могла у перспективи остварити своје глобалне амбиције.

Ključne reči: ЕУ, геополитика, трговина, технологија, санкције, стратегија