ЕВРОПСКА БАНКАРСКА УНИЈА КАО ДЕО ПОСТКРИЗНОГ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА ЕКОНОМСКОМ И МОНЕТАРНОМ УНИЈОМ

DABIĆ Dragana (Dragana Dabić, istrživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs
GAJIĆ Branimir (Branimir Gajić, pomoćnik ministra u Sektoru za praćenje fiskalnih rizika, Ministarstvo finansija Republike Srbije)

У раду се испитује претпоставка да пројекат изградње Европске банкарске уније представља најзначајнији трансфер економских надлежности на Европску унију још од одлуке о централизацији монетарне политике. Циљ рада је двојак. Први циљ је представити архитектуру Банкарске уније, углавном на основу извора европског права. Други циљ се огледа у разматрању ширих импликација интегрисаног финансијског оквира, у првом реду очекивања у погледу даље централизације надлежности на нивоу Уније. До сада су постављена прва два стуба конструкције Банкарске уније – Јединствени механизам надзора и Јединствени механизам санације банака. За Банкарску унију, каква је на делу, не може се рећи да је остварила циљеве зацртане од стране европских државника и званичника Уније, јер је још увек непотпуна. Како би била довршена потребно је поставити и њен трећи стуб – Европски (наддржавни) механизам осигурања депозита. Закључује се да ће у будућности овај пројекат бити поприште даљих институционалних реформи у смеру ка „правој” Економској и монетарној унији. Начин на који ће дефинитивно бити уобличен систем управљања у зони евра, како односи између централног нивоа и држава чланица (федерално начело насупрот повратку на ниже нивое интеграције) тако и односи између самих чланица (начело демократске једнакости насупрот недемократског обрасца надређености и подређености), пресудно ће утицати на будућност европског пројекта уједињења. Предузимање даљих корака у циљу легитимизације односа између политичких актера, функционисања институција и недовољно транспарентних процеса наддржавног одлучивања је нужно.

Кључне речи: Економска и монетарна унија, Банкарска унија, криза Европске уније, посткризни систем управљања, Европска централна банка, наддржавно, економско управљање, технократско управљање, демократски дефицит, легитимитет