ДИСКРЕЦИОНА ПРАВА ДРЖАВА ЧЛАНИЦА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У ПОГЛЕДУ ПРАВА НА СПАЈАЊЕ ПОРОДИЦЕ УЖИВАОЦА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАШТИТЕ

TOŠIĆ Jovana (Autorka je doktorantkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu), tosicjovana92@gmail.com

Од почетка свјетске мигрантске кризе 2015. године државе чланице Европске уније посежу за оштрим мјерама ограничења у погледу права на спајање породице уживаоца међународне заштите, с циљем заштите националне безбједности и територијалних граница. У великом броју случајева, констатована је несразмјерна употреба дискреционих овлашћења од стране држава чланица, на штету права уживалаца међународне заштите. Са аспекта оцјене пропорционалности дискреционих права неопходно је, с једне стране, анализирати најрелевантније инструменте секундарног законодавства – Директиву о спајању породице, Директиву о квалификацији и актуелну Даблин Уредбу ИИИ и, с друге стране, праксу држава у односу на примјену наведених инструмената. Спроведена анализа указује на то да Европска унија тренутно нуди непотпуна законска решења која државама остављају простор за флексибилна тумачења, али и да је евидентан недостатак политичке воље у правцу усаглашавања и рјешавања кључних питања попут дефиниције породице, статуса уживалаца супсидијарне заштите или процедуралних услова за спајање породице. У недостатку одговарајућих рјешења, пракса Суда правде Европске уније и Европског суда за људска права одиграла је значајну улогу доприносећи унапређењу стандарда међународне заштите, нарочито када је ријеч о правима малољетника без пратње. Међутим, присутан је проблем примјене пресуда од стране држава чланица усљед непостојања одговарајућих механизама имплементације. Једини начин да се превазиђу актуелни изазови, са акцентом на проблем прекорачења повјерених дискреционих права, јесте редефинисање постојећих законских решења и циљева унутар Европске уније и њених чланица, као и усаглашавање националних пракси у складу са судском праксом. Ипак, да би се овакви циљеви остварили неопходна је конкретнија политичка воља и сарадња међу државама чланицама.

Ključne reči: Директива о спајању породице, најбољи интерес ђетета, међународна заштита, принцип пропорционалности, дискрециона права, супсидијарна заштита, Даблин систем