УДК 342.7:061.1EU
Библид: 1451-3188, 18 (2019)
Vol. 18, No 70, стр. 71-97
ДОИ:

Оригинални научни рад
Примљено: 20 Oct 2019
Прихваћено: 07 Nov 2019

ПРИСТУПАЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ КОНВЕНЦИЈИ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА САВЕТА ЕВРОПЕ – СТАГНИРАЊЕ ПРОЦЕСА КАО РЕЗУЛТАТ МИШЉЕЊА 2/13 СУДА ПРАВДЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ĐURČEVIĆ CUCIĆ Miljana (Istraživač, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu), miljana.djurceviccucic@fpn.bg.ac.rs

Рад се бави приступањем Европске уније (ЕУ) Конвенцији за заштиту људских права и основних слобода (Конвенција) Савета Европе, које као проблем постаје још заступљеније у академским дебатама након негативног Мишљења 2/13 Суда правде Европске уније (СПЕУ) о усклађености Нацрта споразума о приступању ЕУ Конвенцији са примарним правом ЕУ. Овим радом даје се преглед постојећих механизама заштите људских права ЕУ и СЕ, и њихових особености, а затим се представља развојни пут идеје о приступању ЕУ Конвенцији. Наредни део рада даје приказ Мишљења 2/13 у коме се кроз пет одељака образлаже неусклађеност Нацрта споразума о приступању са Конвенцијом, а затим заједно са супротстављеним аргументима Опште правозаступнице Кокот и академских критичара пружа целокупна слика о суштини и комплексности процеса приступања ЕУ Конвенцији. Таквим критичким прегледом приказују се недостаци и некохерентност институционалног система ЕУ у настојању да очува и заштити систем људских права. У закључном делу рада предлажу се три могућа правца на даљем путу ЕУ ка Конвенцији. Један од праваца тиче се измене члана 6 става 2 Уговора о ЕУ којим приступање ЕУ Конвенцији више не би била обавеза. Други правац тиче се измена Нацрта споразума о приступању ЕУ Конвенцији за који је неопходна сагласност 47 држава чланица СЕ, једногласност Европског савета, ратификација у Европском парламенту, као и отклањање недостатака изложених у Мишљењу 2/13. И један и други правац представљају скуп тешких политичких одлука, али и једине прописане могућности чланом 218 Уговора о функционисању ЕУ. Као трећи правац, и најмање могућ, предлаже се тзв. непослушност држава чланица супротстављањем Мишљењу СПЕУ у својим појединачним акцијама, са циљем заштите људских права и борбе против политизације процеса приступања ЕУ Конвенцији. У закључном делу рада наводи се шта би приступање ЕУ пружило појединцу као јединки која је основ заштите у Конвенцији, насупрот критичком осврту на Мишљење 2/13 којим се као основ заштите истиче супрематија ЕУ права и СПЕУ. Последично, питање приступања ЕУ Конвенцији оцењује се као ирелевантно у систему заштите људских права ЕУ, с обзиром на ниво стагнирања самог процеса као резултат Мишљења 2/13.

Кључне речи: приступање ЕУ ЕКЉП, Повеља ЕУ, ЕКЉП, Мишљење 2/13