ОСНИВАЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЕВРОПСКОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА – РАЂАЊЕ НОВОГ УТИЦАЈНОГ АКТЕРА У ЕВРОПСКОМ СИСТЕМУ УПРАВЉАЊА НА ВИШЕ НИВОА?

DABIĆ Dragana (Autorka je istraživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu), ddabic@diplomacy.bg.ac.rs

Државе Европске уније (ЕУ), након деценија планирања и преговора, коначно су се споразумеле да путем поступка ближе (убрзане) сарадње оснују Канцеларију европског јавног тужиоца која ће бити надлежна да врши истраге, кривично гони и подиже оптужнице против извршилаца кривичних дела угрожавања финансијских интереса ЕУ, односно да штити интегритет европског буџета. Иако на први поглед делује да је коначни договор у вези са формирањем наднационалног тужилаштва дошао у виду бледог политичког компромиса, претпоставка од које се у раду полази је да централизација надлежности на европском нивоу одлучивања напредује. Циљ рада је двојак. Полазни циљ је представљање карактеристика новог актера на основу извора права ЕУ. Након тога, на критичкој основи разматрају се шире импликације оснивања Европског тужилаштва, у првом реду очекивања у погледу даљег ширења његових надлежности. Иако су његова потенцијално револуционарна овлашћења (директно дејство одлука на појединце у осетљивој материји кривичног права) ограничена на релативно уску област, која је увелико премрежена деловањем других тела и агенција ЕУ, појава новог наднационалног актера се анализира у политичком контексту оживљених интегративних процеса након година кризе. Како је и сам Лисабонски уговор предвидео такву могућност, у раду се закључује да је основано очекивати да у догледно време надлежност Европског тужилаштва буде проширена и на друге видове озбиљног криминала који има прекограничну димензију.

Кључне речи: Канцеларија европског јавног тужиоца, наднационално тужилаштво, кривично право ЕУ, финансијски интереси ЕУ, поступак ближе сарадње, Трећи стуб ЕУ