УРЕДБЕ О ОЗНАЧАВАЊУ ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ

DABOVIĆ Dušan (),

Сврха овог чланка је идентификовање и анализа Уредби о означавању вина са географским пореклом, односно Делегиране уредбе Комисије (ЕУ) 2019/33 и Уредбе о спровођењу уредбе Комисије (ЕУ) 2019/34, обе од 17. октобра 2018. године, којима се допуњује Уредба (ЕУ) 1308/2013 о успостављању заједничке организације тржишта пољопривредних производа. Методе коришћене у овом раду су формално правни метод, компаративни метод и метод анализе текста. Након уводних разматрања, изнета је упоредна анализа најзначајнијих одредби ових уредби у оквиру посебних одељака са утврђеним карактеристичним питањима. У одељку о заштићеним ознакама порекла и ознакама географске индикације разматрана су питања која се односе на захтев за заштиту ознаке, поступак подношења приговора (жалбе), измене података, упис у регистар, поништавање ознаке и употреба симбола, ознака и скраћеница. У одељку о традиционалним изразима истакнуте су одредбе о захтеву за заштиту и поступак испитивања, могућности подношења приговора, заштити традиционалног израза, као и о изменама и укидању традиционалног израза. У делу о означавању и представљању вина обрађени су обавезни елементи етикете, необавезни елементи који се могу наћи на етикетама, као и правила за боце одређених специјалних облика и одговарајући посебни затварачи. Доношењем ових Уредби испуњена је обавеза Европске комисије из Уредбе бр. 1308/2013, о доношењу делегираних аката и аката о спровођењу ове Уредбе, да би се поједина питања ближе уредила, донели услови, технички детаљи, обрасци и поступци. У Републици Србији је област означавања вина са географским пореклом уређена Законом о вину, који је последњи пут ажуриран 2012. године, тако да тек предстоји усклађивање са наведеним новим Уредбама у овој области.

Кључне речи: ЕУ, Република Србија, вино, географско порекло, ознаке, регион