ПОИМАЊЕ ХОРИЗОНТАЛНОГ НЕПОСРЕДНОГ ДЕЈСТВА ИЗВОРА ПРАВА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

TASEV Jelisaveta (Studentkinja doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu), jelisaveta.tasev@gmail.com

Иако хоризонтално дејство није иманентно само праву Европске уније, оно је истражено до готово незамисливих домашаја управо кроз праксу Суда правде ЕУ у поступцима испитивања дејства одредби Оснивачких уговора, општих правних принципа, одлука и директива. Ово је разумљиво имајући у виду да је правни систем ЕУ могао само да допринесе комплексном односу међународног и националног права. У овом тексту испитујемо три извора права ЕУ подесна за посматрање кроз призму хоризонталног непосредног дејства с циљем да покажемо да питање правног дејства директива остаје суштински неодговорено. Доктрина хоризонталног непосредног дејства превасходно се заснива на анализи одабраних одлука Суда правде ЕУ с циљем да се преиспитају главни аргументи у прилог негирању овог дејства директивама, превасходно аргументи правне сигурности, легитимних очекивања и очувања дистинкције између уредби и директива. Закључак је да је једини необориви аргумент у прилог негирању хоризонталног непосредног дејства директивама потреба да се очува разлика између њих и уредби, како је то предвиђено чланом 288 Уговора о функционисању Европске уније. Овакав став може се посматрати и као последња линија одбране у напорима да се очува дистинкција између два најзначајнија секундарна извора права ЕУ.

Кључне речи: Хоризонтално непосредно дејство, Правно дејство директива, Директно дејство, Извори права ЕУ