(Р)ЕВОЛУЦИЈА ЖЕНСКИХ ПРАВА – ОД ЛИЦА ALIENI IURIS ДО НОРДИЈСКОГ ПАРАДОКСА

PRELEVIĆ PLAVŠIĆ Snežana (Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство; Привредна академија, Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду), snezaprelevic@yahoo.com

Хиљадама година траје борба жена за стицање права на образовање и бољи положај у друштву. И поред тога што су у античко доба правда и мудрост женска божанства, жене су биле у подређеном положају. У најповољнијем положају налазиле су се жене у Египту. Пре три миленијума египатске жене могле су бити фараони, команданти војске и свештеници, што ни данас није могуће. Под утицајем грчке цивилизације, и касније хришћанства, Египћанке постепено губе права, те је нестала једнакост између мушкарца и жене у земљи фараона, што је представљало једну од суштинских вредности ове цивилизације која није остварена ни у једној земљи на свету до Првог светског рата. У старој Грчкој, упркос многим идејама које су довеле до напретка цивилизације, положај жене је био прилично неповољан. У средњем веку, уз црквени благослов, почиње прогон вештица што је највеће насиље над женама. Парадоксално, али жене су највећа права уживала управо у манастирима. Посматрано кроз историју жене су у подређеном положају у односу на мушкарце. У савремено доба, не само у Европи већ и у ширем међународном миљеу, превремена смрт жена и девојчица због родне дискриминације, неједнаког приступа ресурсима због насиља и занемаривања поистовећује се са „феноменом несталих жена“. Теорија о нордијском парадоксу показује да су жене са већим економским статусом, у односу на своје партнере традиционалних схватања, изложеније насиљу. У предметној анализи ауторка је разматрала процес развоја и еволуирања права жена и дошла је до закључка да је родна једнакост ремећењем традиционалних родних улога ојачала став по којем је насиље над женама оправдано, а њихов успех се у животним околности често схвата и као извесна претња.

Ključne reči: