УДК 327(410:4-672EU)
Библид: 1451-3188, 18 (2019)
Vol. 18, No 67, стр. 9-19
ДОИ:

Оригинални научни рад
Примљено: 01 May 2019
Прихваћено: 15 May 2019

ПОВЛАЧЕЊЕ ДРЖАВА ИЗ ЧЛАНСТВА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ – СЛУЧАЈ: „УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ“

ZEČEVIĆ dr Slobodan (Институт за европске студије, Београд),

После готово две године од изјаве владе Уједињеног Краљевства, упућене Европском савету да намерава да изађе из Европске уније, ситуација се није много променила, а британски план о иступању из ове организације остаје надаље конфузан и последице непредвидљиве и нејасне. Тереза Меј није имала парламентарну већину да усвоји споразум о повлачењу, који је 14. новембра 2018. године закључила са Европском унијом. Стога се обе стране с разлогом прибојавају последица тзв. тврдог Brexit-a, који би подразумевао иступање из Европске уније без конкретног споразума, чиме би дошло до отежавања остваривања четири основне слободе кретања, а што би за последицу сасвим извесно имало опадање привредног раста, не само у Великој Британији већ и у Европи. Трећа опција која се помиње у британској јавности јесте одлагање одлуке о Brexit-u. Како време одмиче чини се да искорак који је учињен у правцу конфедералног уређења Европске уније, кроз увођење права на повлачење из Уговора о оснивању, ипак није био добро решење. Уместо да се разговара о суштинским реформама европског институционалног система, јавност се све више бави деструктивним расправама о потенцијалним изласцима држава чланица из Европске уније, што у крајњем случају доводи у питање даљи ток европских интеграција.

Кључне речи: Brexit, споразум о повлачењу, преговарачка стратегија, преговарачки тим, Комисија, Савет, конфедерализам, федерализам