УДК 336.71
Библид: 1451-3188, 17 (2018)
Vol. 18, No 66, стр. 127-142
ДОИ:

Изворни научни рад
Примљено: 15 Mar 2023
Прихваћено: 15 Mar 2023

ЈЕДИНСТВЕНИ МЕХАНИЗАМ САНАЦИЈЕ БАНАКА (БАНКАРСКА УНИЈА)

Petrović Pero (Институт замеђународну политику и привреду, Београд), pera@diplomacy.bg.ac.rs
Ristić Kristijan (Универзитет „Никола Тесла“, Београд), kristijanristic@yahoo.com

Банке играју главну улогу на финансијским тржиштима јер су у позицији да се ангажују на прикупљању информација, а ово додатно помаже продуктивним инвестицијама у привреду. Савремене тенденције одликује контрола банкарског тржишта, што је основна карактеристика организација економских и финансијских активности у њиховој интеракцији са правним системом. У том смислу, процес развоја банкарског тржишта условљен је применом нових технологија, у сврху подизања јавне контроле на виши ниво. Главни мотиви јавне контроле банкарског тржишта налазе се у одржавању стабилности и заштити инвеститора. Јавна контрола повезана је са природом ризика који се јавља у банкама због ефеката примене нових технологија, инвестиција и банкарске конкуренције. Јавна контрола не би требала бити ограничавајући фактор у развоју банкарског тржишта. Ако би било другачије, социјални трошкови били би већи од користи које треба добити регулаторним мерама. У случају погоршања билансног стања банке, банка се у већини случајева продаје или буде ликвидирана. Ризик од оваквих ситуација има негативне ефекте и на друге банке јер утиче на ширење неизвесности и страха код њихових депонената, што у крајњем случају може проузроковати кризу банкарског система. Државе у оваквим ситуацијама прибегавају примени регулаторних мера кроз санацију, реструктурирање и консолидацију. У условима опште економске кризе еврозоне, државе чланице ЕУ нису примењивале једнаке стандарде надзора, што је додатно утицало на кризу банкарског сектора.

Кључне речи: регулаторне мере, санација, реструктурирање, консолидација, банкарски систем, криза, банкарска унија