РАЗВОЈ НАЧЕЛА ЗАШТИТЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА У ПРАВНОМ ПОРЕТКУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Vlajković Marija (Докторанд и сарадник у настави на Катедри за међународно право и међународне односе, Правни факултет Универзитета у Београду), marija.vlajkovic@ius.bg.ac.rs

Политика стварања европског идентитета, и њена еволуција у европским круговима, не искључује већ подразумева поштовање и заштиту националних идентитета. Подробнијом анализом развоја националног идентитета кроз Уговоре, као и развојa сарадње националних уставних судова и Суда правде Европске уније, долазимо до закључка да државе чланице теже „преузимају кормила“ када је реч о тумачењу садржине и значаја националног идентитета, а моћ да одреди компатибилност националних интереса са дужностима и обавезама према комунитарном праву је на Суду правде ЕУ. Из угла судског препознавања права на заштиту најчешћа питања тичу се тумачења заштите националног, пре свега уставног, идентитета као противтеже принципу супрематије, адекватна примена теста пропорционалности, и на крају поља слободне оцене које се оставља државама чланицама код одређивања садржине националног идентита кроз заштиту основних вредности и јавног поретка једне државе. Суд правде ЕУ развио је флексибилан приступ, пре свега захваљујући изнесеним ставовима општих правобраниоца, а имајући у виду еволутивност садржаја националног идентитета, у смислу националних уставних система, у својим пресудама утврдио је правац у коме ће прибегавати давању „пресуда-смерница“ када је реч о заштити националног идентитета.

Кључне речи: национални идентитет, уставни идентитет, принцип супрематије, пропорционалност мера, Европски суд правде