ПРАВO НА ИНФОРМИСАЊЕ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ – ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ И ПРАВО СРБИЈЕ

Jovašević Ana (Institut fur Kultur und Medien management, Freie Universitat, Berlin), ana.jovasevic@gmail.com

Једну од тековина савременог права чини и право човека на здраву животну средину. Поред низа међународних стандарда ово право је у Републици Србији гарантовано и у Уставу. Оно је прокламовано као основно људско право чија је заштита добила карактер уставног постулата. Тако Устав Републике Србије из 2006. године у члану 74. под називом „Здрава животна средина” прописује да свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Колики је значај права на доступност информација о стању животне средине и учешћа јавности у процесу доношења одлука у овој области, као и Уставом гарантованог права грађана на обавештавање о стању животне средине говори чињеница да и Кривични законик из 2006. године у члану 268. пружа посебну кривичноправну заштиту, односно кажњивост за кривично дело „повреда права на информисање о стању животне средине”. Према законском решењу ово кривично дело састоји се у ускраћивању података или у давању неистиних података о стању животне средине и појавама које су неопходне за процену опасности по животну средину и предузимање мере заштите живота и здравља људи противно прописима. Од свих бивших југословенских република, данас у систему кривичног права ово кривично дело познаје још само Кривични законик Црне Горе из 2003. године. На овај начин створени су сви потребни услови за потпуно, квалитетно и ефикасно остваривање и заштиту права на информисање о животној средини.

Кључне речи: Животна средина, право на информисање, Устав, кривично дело, санкција