ЛИСАБОНСКИ УГОВОР И ПОЛИТИКА, И ПРОПИСИ ЕУ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Todić Dragoljub (Институт за међународну политику и привреду, Београд), d.todic@diplomacy.bg.ac.rs
Grbić Vladimir (Факултет за међународну економију, Београд), vgrbic@megatrend.edu.rs

У раду ће бити анализиране одредбе Лисабонског уговора које се непосредно односе на област животне средине. Посебно се указује на одредбе које се односе на циљеве и надлежност Европске уније (ЕУ) у области животне средине. Наглашава се значај нових елемената које садржи Лисабонски уговор а који су (или могу бити) од значаја за систем заштите животне средине (међународноправни субјективитет ЕУ, јачање демократских капацитета ЕУ и учешће јавности, јачање улоге неких институција ЕУ, итд.). Осим тога, указује се на одредбе Лисабонског уговора које се односе на друге области од значаја за област животне средине. Даје се општи пресек структуре прописа ЕУ у области животне средине у оквиру прописане надлежности ове организације. ЕУ је у овој области донела преко седам стотина прописа којима се на системски начин уређују поједина питања у области животне средине. Основна теза која ће у раду бити образложена је да значај Лисабонског уговора за Републику Србију (РС) треба посматрати у контексту модернизације циљева националне политике у области животне средине, невезано (директно) за динамику одвијања процеса европских интеграција РС. Овакав став заснован је на неколико аргумената: на универзалном карактеру вредности које промовише Лисабонски уговор, потреби интензивнијег укључивања РС у међународну сарадњу, потреби остваривања функционалне сарадње РС са ЕУ, неопходности остваривања циљева (савремене) националне политике у области животне средине, итд.

Ključne reči: Лисабонски уговор, животна средина, Европска унија, циљеви, надлежност, прописи ЕУ у области животне средине, усаглашавање прописа