ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ВЕЗИ СА ЗАШТИТОМ ЧОВЕКОВЕ ОКОЛИНЕ

Carić Slavoljub (Заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, помоћник министра у Министарству правде и државне управе),

Мада Конвенција и протоколи уз њу не садрже изричите одредбе у вези са заштитом човекове околине, Суд заштиту пружа на индиректан начин, најчешће кроз члан 8. Конвенције штитећи право на поштовање приватног и породичног живота, али и кроз друге одредбе (на пример, члан 2. или 6. и 13. Конвенције). Приликом испитивања представки у вези са заштитом човекове околине Суд ће се бавити утврђивањем чињенице мешања у конкретно право, те утврђивањем питања да ли је постигнута правична равнотежа између интереса заједнице и делотворног уживања права на поштовање дома и приватног и породичног живота. У случају налажења да нека представка није основана Суд ће се руководити аналогном применом члана 8. став 2. Конвенције. Држава у вези са заштитом човекове околине има извесне позитивне обавезе (да информише грађане о свим безбедносним ризицима по њихово здравље и живот, што може бити подведено и под члан 10. Конвенције, да пропише одговарајући правни оквир за заштиту човекове околине и да примењује одговарајуће санкције према свима онима који нарушавају правне норме које се односе на заштиту човекове околине, што потпада под чланове 6. и 13. Конвенције)

Ključne reči: Животна средина, Европски суд за људска права, Конвенција, заштита човекове околине, поштовање приватног и породичног живота